Ako pođemo od definicije da demokratija, kao društveno uređenje, podrazumeva toleranciju na suprotna mišljenja, moramo da postavimo i pitanje zašto u Srbiji, a to nije samo aktuelni trenutak nego se čini da to postoji od kako je u politički sistem uveden pluralizam, imamo tako izraženu polarizaciju u vezi gotovo svih važnih pitanja za društvo i državu i zašto gotovo nema prostora za neko treće mišljenje?
O tome, u intervjuu za Vamediju, govori profesor Dušk Rakić, istoričar, veteran u borbu za demokratske procese na političkoj sceni Valjeva i nekadašnji predsednik DS u našem gradu.
Da li je još uvek demokratija spremnost da se čuje i drugačije mišljenje?
Demokratija je oblik vlasti u kome narod, neposredno ili posredno, upravlja državom kroz poštene i ravnopravne izbore. U izbornom procesu narod bira svoje predstanike koji kroz institucije većinom glasova donose odluke. Jedan od elemenata demokratskog društva je poštovanje političkih protivnika kao i prihvatanje i uvažavanje različitih mišljenja. Očito je da pitanje uvažavanja drugih i različitih mišljenja nije baš odlika u društvima ograničenih sloboda ,populističkih vlasti i velikih antagonizama u društvu. Društva u kojima većina ne poštuje manjinu ili u kojima manjina ima revolucionarne težnje ovi principi ne funkcionišu.
Šta mislite, da li živimo u takvom društvu?
Savremeno društvo, svuda u svetu, nije većinski demokratsko. Sve više se zaoštravaju odnosi a sve više država postaju ograničene demokratije. Slična situacija je i u našoj zemlji. Osim političkih odnosa, čime se naša zemlja ne može baš pohvaliti istorijskim kointinuitetom i tradicijom, postoji jedna istorija netolerancije u društvu. Poštovanje različitosti i uvažavanje drugačijih stavova stvar su učenja i stvaranja takvog ambijenta u društvu. Takva situacija se širi na sve aspekte života, kako u medijima, školama, društvu i politici. Ne možemo govoriti o tome da je naše društvo spremno na poštovanje takvih principa.
Koliko je prosečan Srbin/kinja informisana o značenju demokratije?
POšto se društveni odnosi uče u školi ali dosta uticaja ima i sredina, sistem funkcionisanja institucija, mediji i ponašanje najviših državnih funkcionera, sigurno je da za prosečnog građanina tolerancija i uvažavanje različitih mišljenja nisu deo njegovih stavova.
Ako na društvenim mrežama čujemo pretnje, pogrdne nazive, uvrede… da li je to demokratija? Kako je to zaživelo?
Netolerancija se najlakše širi preko najuticajnijih i najraširenijih komunikacija. Dugo su to bile novine, zatim televizija a u najskorije vreme i društvene mreže. Nekontrolisane i svima dostupne one daju mogućnost širenja mržnje i netolerancije.Nedostatak kulture dijaloga nosi se već iz porodice. Ona se hrani medijskim linčevima političkih neistomišljenika kao i povećanjem frustracija u autokratskom i nedemokratskom društvu. Društvene mreže su pogodno tlo da se taj virus širi. Naravno to nije demokratija.
Težimo li onda nekom drugom društvenom obliku uredjenja?
Kriza demokratije je trenutno svuda u svetu. To nije prvi put u istoriji, jer su se krajem 19 i početkom 20 veka pojavljivali politički pokreti i ideologije koje su se nudile kao zamena za demokratiju. One su se predstavljale kao funkcionalnije i poštenije od demokratije. Ipak, pokazalo se da su te alternative bile štetne za društvo i vodile su mnogim zločinima, ukidanjima sloboda i prava ljudi. I sada postoje pokreti koji formalno u krilu demokratije nude stabilokratiju, populizam, ekstremnu političku korektnost i slično. Što se tiče naše zemlje, ovde se pravi demokratski sistem nikada nije ukorenio. Od nastanka parlamentarizma , populizam, nedostatak kontrole vlasti, korišćenje državnih resursa u ličnom i interesu vladajuće opcije, progon opozicije i kritičkog odnosa prema vlasti bilo je pravilo u političkom životu.
Gde nas takva demokratija vodi?
Takav politički sistem, koji nije demokratija, vodi nas autokratiji, zaoštravanju političkih odnosa i samim tim povećanju netolerancije.
Ako demokratija nije i tolerancija sta je onda za nas? Gde su nastale greške? Ko ih je proizveo?
Kao što rekoh, demokratija jeste tolerancija ali nije sistem koji postoji kod nas. Ovo je samo privid demokratije gde se koriste formalno demokratske forme ali se one zloupotrebljavaju kroz vršenje vlasti,nedemokratsko donošenje odluka, izborni proces i medijsku kontrolu. To sa druge strane izaziva frustracije opozicije, nezadovoljstvo, proteste i radikalizaciju. Greške nastaju nedovoljnim demokratskim kapacitetom društva koji se ogleda u izboru nedemokratskih političkih opcija, sklonost lukrativnom ponašanju i birača i političkih činilaca, prihvatanju korupcije kao legitimnog elementa politike. One potiču od nastanka parlamentarizma u zemlji, diktaturai nedostatka želje novonastalih političkih elita da stvaraju demokratski sistem u državi.
Dal vii to ne vidite da vas je sve isfiltrirala politička policija za Državni lopovluk.
Dok se narod muci da prezivi vi mu nudite demokratiju
Svo to unormaljivanje Srbije, demokratija, ljudska prava, slobode i sl. je bilo jedno obicno glumatanje. To se najbolje videlo kad se pojavio Putin kako je skoro celokupna javnost jedva docekala da potrci ka Rusiji, i da se vrati na staljinisticka podesavanja, tj. svojim korenima. Od ovih staljinista SPS-a, SRS-a, DSS-a, to je bilo i logicno ocekivati, al da se DS i ono sto se zove gradjanska javnost podastre pred Putinom ko crveni tepih, to je bilo van svake pameti. Al eto, dogodilo se.
Srecna okolnost je da na koga se srpski narod i srpska elita klade, tome je propast zagarantovana, od Sadama, preko Gadafija, pa sada do Putina.
Dok ste mastali o BRIKS-u, tu vam se negde i zagubila demokratija. Demokratija ce biti moguca u Srbiji za 150 godina, pod uslovom da sada krenemo pravim putem.
Da li vas sagovirnik snosi bar deo odgovornosti za ono sto je radio u proslosti? Da li on misli da smo mi zaboravili? On je jedan od glavnih krivaca za ovo stanje nedemokratije sad.
Imali ste priliku vi ŽUTI da se pokažete. Sem lopovskih privatizacija i vlastitog interesa i grabeži ne videsmo ništa drugo. Samo zakatančene firme ,tj. preduzeća. Puvalica,Rakić ,Željko, Jakovljević to su perjanice Žute prošlosti grada Valjeva,nesreće koja nas je zadesila. Vaši tutori, Djindjić,Djilas, Pajtić,Živković,Čeda,Batić,Čanak,Mićunović upropastiše zemlju a vi naše Valjevo. U mišiju rupu bolje vam je,pamtimo sve.