Zapaženo učešće na EABCT Evropskom kongresu kognitivno-bihejvioralnih psihoterapeuta

Zdravstveni centar Valjevo je imao svog predstavnika dr Vladimira Tošovića, specijalistu psihijatrije, na trodnevnom EABCT Evropskom kongresu kognitivno-bihejvioralnih psihoterapeuta.

Ovaj naučni skup je jedan od značajnijih i velikih kongresa posvećenih konkretno kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji(KBT-u). Dr Tošović je u saradnji sa kolegama iz zemlje i regiona imao čast i zadovoljstvo da prezentuje zajednički rad na ovom značajnom stručnom skupu.

– Neki od predavača su bili svetski poznati autori iz čijih knjiga se i  uči psihoterapija KBT i ovo je bila verovatno jedina prilika da ih čujemo uživo u našoj zemlji. Ja sam na moju sreću imao priliku jedini iz OB Valjevo da učestvujem na ovom svetskom skupu koji se održavao u Beogradu. Na kongresu sam uzeo učešće uz saradnju sa kolegama iz Srbije i regiona. Prezentovali smo zajednički rad na temu “Uticaj stresa i iracionalnih uverenja kao prediktor blagostanja kod terapeuta”. Sama priprema rada, prikupljanje podataka i dolazak do završne verzije je bio veoma izazovan zadatak obzirom da su učestvovali kolege psihijatri, psihoterapeuti i psiholozi iz Srbije (Beograda, Novog Sada i Vršca), kao i kolege iz Makedonije i Crne Gore. Ali uz pomoć savremenih digigalnih platformi je olakšana komunikacija i zajednička saradnja. Rad je bio usmeren da potvrdi teoriju koja je u osnova KBT psihoterapije, a to je “da nas ne uznemiravaju stvari same po sebi, već kako mi gledamo na realnost”. Što bi u prevodu značilo da smo mi sami tvorci svojih emocija i da nisu drugi ljudi i događaji odgovorni kako ćemo mi odreagovati. Ovaj pogled na nastanak emocija je uglavnom stran većini ljudi i mi uvek mislimo da nas je neko ili nešto iznerviralo. “Žena ili kolega su me iznervirali”, tipičan je narativ u našoj praksi, ali u stvari smo mi samo stvorili svoje negativne emocije određenim verovanjem koje je nerealno i nelogično (iracionalna uverenja) – navodi dr Vladimir Tošović, specijalista psihijatar.

Dr Tošović dalje dodaje da konkretno  „rad o negativnim emocijama kod ljudi“ ili precizno kako je naziv teme “Uticaj stresa i iracionalnih uverenja kao prediktor blagostanja kod terapeuta”, ima široku primenu u svakodnevnom životu jer je  značajno prepoznati emocije kao i kada je potrebno obratiti se stučnom licu za pomoć.

– Razliciti problemi su sastavni deo života. Brzi tempo kojim živimo nas dovodi do izloženosti različitim stresorima svakodnevno, a posledice tog stresa su hormonalne posledice u organizmu koji dovode do bure u našem organizmu i polakom propadanju mozga i ostalih organa, kao posledici hroničnoj izložensti stresu su i pridružena oboljenja razlicitih organa. Sada dolazimo do svrhe psihoterapije gde promenom nečijeg gledanja na neku situaciju menjamo njegova verovanja i samim tim menjamo emocionalni doživljaj koji ne mora biti uvek buran i preterano izražen. Nije cilj da mi ne odreagujemo na neku lošu situaciju, ali cilj psihoterapije je da odreagujemo negativnim ali zdravim emocijama i samim tim ćemo moći bolje da razmišljamo i da rešimo neki problem koji je pred nama. I sam psihoterapeut ne treba da vam daje savete i rešava vaše probleme, nego je neophodno da vam pomogne da razmišljate na drugačiji način (realnije, logičnije i korisnije) i samim tim će u emocionalna realcija biti zdravija – rekao je dr Vladimir Tošović.

Dr Tošović je podelio neke praktične savete kojima možemo pomoći u samoregulaciji emocija.

– Samo se setite kako reagujete kada ste besni, a kako kada ste nezadovoljni i kakav je uticaj negativan besa po vas i okolinu. Znam da bes nekima daje osećaj moći i zadovoljstva, ali ubrzo nakon toga dolazi do osećaja istrošenosti, praznine i krivice zbog našeg neadekvatnog ponašanja. Setite da niko ne voli ”bodljikavo prase” kao i da bes sigurno nije dobar ”afrodizijak” u partnerskim odnosima. Uvidom u svoje loše emocionalno reagovanje polako postajemo motivisani i da menjamo naša verovanja (filozofije života), a kao krajnji terapeutski cilj je veća sreća, zadovoljstvo i bolji kvalitet života. Neki ljudi bi mogli da pomisle da mogu sami da se promene, ali se setite koliko je teško da promenimo neke svoje navike i ponašanje koje traje godinama. Svrha psihoterapeuta je da motiviše ljude i da im pomogne da sagledaju neku situaciju iz drugog ugla, samim tim ce ređe biti preterano uznemireni, a sam kvalitet života će se poboljšati. Ovde imamo korist i po sam organizam gde se ređe javljaju određene somatske bolesti (čir na želucu, infarkt…), zatim imamo bolji odnos sa svojim bližnjima u porodici, kao i na poslu, a samim tim smo mi srećniji i zadovoljniji – zaključio je dr Vladimir Tošović, podsećajući kada je vreme da se javite na razgovor kod psihijatra, psihologa  ili psihiterapeuta?

– Kada osetimo da preterano patimo, retko smo srećni i uglavnom brinemo o raznim problemima, a ne možemo da dođemo do rešenja. Svi mi imamo krize u životu kao i uspone i padove, a uz pomoć stručne pomoći možete lakše i brže prebroditi loše periode života  i vratiti se na stari put sreće i zadovljstva – savetuje dr Tošović.

U Kalendaru zdravlja SZO, 10. oktobar je Dan mentalnog zdravlja.