Prvi maj, praznik rada, odavno nije ono što je bio. Nekada, u posleratnom Valjevu, najbolji udarnički rezultati su objavljivani . Tako je Živković Živko povećao proizvodnju zavrtnjeva za 150%. Za ovaj praznik organizovano je čak i takmičenje u rezultatima rada.
Današnje poimanje 1. maja kao praznika rada prilično je drugačije nego što je to nekada bio slučaj. Ovaj praznik, iako se i danas proslavlja, odavno nije simbol onog što zapravo jeste. Starih Valjevaca koji su 1945. godine proslavljali praznik rada kao radnici , više nema. Najsvežije u sećanju aktuelnih Valjevaca jesu šezdesete i godine nakon toga.
Mnogo pre pre proslave na stadionu u parku Pećina , naročito u posleratnom Valjevu ovaj praznik bio je jedan od najznačajnijih praznika. Sada može zvučati smešno ili pak čudno, ali za taj praznik bilo je značajno, u duhu posleratne obnove , postići što bolje rezultate rada. Imena i postignuća najboljih objavljivana su u listu „Sve za pobedu“, preteči današnjeg Napreda.
Te 1945. godine 1. maja pod naslovom „Prvi maj je dan smotre našeg rada“, pomenuti list objavio je najveća postignuća u više oblasti.
Tako u delu „U fabrici“ se navodi da je drug Nikola Vulović završio svoj težak posao za 36% manje vremena od onog što je bila norma. „Dva druga Stanojević Budimir i Banković Svetislav završili su popravku dva vazdušna čekića za 46 sati brže od predvidjenog“, navodi se uspeh. Živković Živko povećao pproizvodnju zavrtnjeva za 150%, Belaćević Vojislav za 128%, Avsenik Ivan za 120%, Roletić Nastasija i Olga za 100% itd.
Kao dokaz udarničkog rada i želje da se da doprinos u obnovi navodi se primer Desanke Savić koja je za kratko vreme prošla obuku livenja i postala udarni livac.
„Budimo udarnici u prvomajskom takmičenju“, bile su istaknute parole. Da bismo bolje razumeli sa kakvim nadahnućem se pisalo i radilo najbolje ilustruje sledeći primer. U delu „U kovačnici“ se navodi: „Dva druga najsnažnije zamahuju , oni su udarnici: Djurdjević Milomir i Paun Pavić. Svi su na poslu svi rade…Čekići biju, svrdlo traži put kroz drvo …Gle…Ruda je gotova…još samo točkovi…okov…brže…brže…Prekosutra je Prvi maj.“
Da radnici Vistada (današnji HK Krušik), nisu postizali samo rezultate u fabrici govori se u delu o radnicima na polju. „leja za lejom dobija svoj oblik . Istakli su se Lazarević Dušan, Andrić Dragoljub i Radojičić Vladislav.
Kako se navodi radnici Valjeva u slobodno vreme uredjivali su Gradski trg, a u Bolnici osoblje je pored redovnog rada postizalo rezultate „na kulturno prosvetnom polju“, ali i na uredjenju zgrade bolnice, krečenju, uredjenju bolničkih parkova.
Značaj škola stavljan je u prvi plan pa se kao uspeh prosvetnih radnika navodi da je analfabetski kurs prošlo 4000 drugova i drugarica. Prosvetni radnici Grada Valjeva bili su prvi medju udarnicima u uredjenju Trga poginulog Crvenoarmejca Ivana Prošina.
Pored radnika i seljaci su se takmičili u rezultatima , a pored brojnih uzoranih njiva list „Sve za pobedu“, posebno je naveo rad ljudi sa sela na izgradnji atarskih puteva .
„Mogu samo da zamislim kako je to bilo te 1945. godine, ali ono što iz ličnog primera znam jeste da je svaka kuća u selu, kasnije sedamdesetih godina , dobijala svoju deonicu puta za rad. Dovlačili smo kamen , lupali ga i nasipali trase puteva. Bilo je bitno ko će ranije svoju deonicu završiti i dovući više kamena. Da ne govorim o pošumljavanju , sadili smo na sve strane, da se svaka golet pošumi itd“, priča za Vamediu M.S. vremešni Valjevac.
Možda sve zvuči pomalo neverovatno jer u vremenu privatnog kapitala , društveni interes gotovo je izgubljen . Dobiti udarničku značku značilo je biti najbolji u svom poslu, ali i ne samo to, bilo je potrebno pokazati rad za opšte dobro, istaći se u više oblasti.
Dobri rezultati donosili su poštovanje i ugled, ali retko pojedinačno napredovanje. Radnici su ma koliko dobre rezultate postizali i dalje ostajali samo radnici. Ali napredovanje u situaciji kada su ti udarnici u najvećoj meri bili slabo školovani , a sa druge strane često nisu imali vremena za politički aktivizam već se u startu nije podrazumevalo. Dovoljna nagrada bila je objavljivanje imena u gradskom listu i stisak ruke kolega i po kojeg partijskog funkcionera.
Od tada do danas prošlo je mnogo vremena, a neki su spremni da danas ismevaju pomenuta postignuća. Ipak, ne treba zaboraviti činjenicu da su brojni putevi koji su tada trasirani i danas u upotrebi , da neke zgrade Bolnice stoje na temeljima iz tog vremena, da je iz Vistada iznikao Krušik u kom ljudi i danas rade.
*Projekat Zanimljiva istorija Vamedia Nova realizuje uz podršku Grada Valjeva. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Grada.