Deca su u medijima sve češće zloupotrebljena i viktimizovana, stav je stručne javnosti. U pokušaju da se deca zaštite i ključni akteri edukuju Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ zajedno sa Udruženjem „Dijalog“ u Valjevu su održali konsultativni sastanak sa predstavnicima medija, obrazovnih ustanova i NVO.
Napisi u kojima se navode imena maloletne dece, njihove fotografije , otkrivanje identiteta na više načina, korišćenje dece u ekonomske svrhe zarad prodaje nekog proizvoda, prikazivanje nedoličnih scena deca,a potom i neadekvatni sadržaji za decu pa i zloupotreba dece u političke svrhe, iako su ključni momenti i jasno ukazuju na zloupotrebu i nasilje nad decom , danas su postali na žalost realnost.
Tabloidizacija društva i pad etičkih normi doveo je do toga da su deca sve ugroženija, a njihova zaštita sve potrebnija .
„Fenomen zloupotrebe dece u medijima u Srbiji još uvek je nekako zamagljen i vrlo često pored namernih grešaka u tabloidima koje prepoznajemo zarad profita postoje i greške koje se prave iz manjka profesionalizma i manjka znanja o pravima deteta u najširem smislu. U „Prijateljima dece Srbije“ prepoznajemo problem i da je uopšte koncept prava dece u krizi, kao uopšte ljudska prava u Srbiji. Kada izgovorite prava uglavnom pitaju , a šta je sa obavezama? Prvo prava i obaveze ne isključuju jedni druge , drugo, mi volimo da govorimo o odgovornostima ne o obavezama kada su deca u pitanju. KO ima zavidan broj medija koji se za sada nisu pridružili Inicijativi deca i mediji koja je aktivna od 2019. godine u smislu pravljenja profesionalne koalicije koja će brinuti o najboljem interesu dece u medijima. Naravno , kada govorimo o položaju dece u medijima ne možemo zanemariti činjenicu da je zloupotreba dece u medijima ponekad u vezi sa političkom zloupotrebom dece“, kaže Iva Eraković predsednica pomenutog Udruženja.
Inicijativa zaštite dece u medijima počela je još od strane „Prijatelja dece Srbije“ još 1993. godine praktično odmah nakon početka rata u bivšoj SFRJ.
„Deca su tada prvi put zloupotrebljavana za izazivanje nekih emocija medju zaraćenim stranama i bila su posebno viktimizovana . To je tada bio izazov jer još uvek nije postojao Kodeks novinara Srbije tako da je taj prvi Kodeks Deca i mediji iz 1993. godine bio nešto revolucionarno i UNICEF ga je podržao. Takodje možemo da kažemo da je negde do 2010. godine postojao jedan pozitivan trend i da su se mediji trudili da u okviru zakonskih normi vode računa o interesu dece , a onda sa tabloidizacijom i sa jednimm objektivnim manjkom struke u medijima jer imamo situaciju da u redakcijama sede ljudi bez elementarnog znanja, situacija se menja. Sa druge strane ono što se danas zabeleži u medijima je večno pa takvi napisi dete prate do kraja života“, navodi Eraković.
Od izazivanja emocija i ratne propagande situacija se nije popravljala već su naprotiv usledile nove metode koje se sve više primenjuju.
„Tu je i novi fenomen koji mi zovemo „medijska nekrofilija“ da se čak i nad decom žrtvama sprovodi sekundarna viktimizacija. Ima i tiha zloupotreba koju roditelji teško uočavaju, to su tzv talent programi , talent šou. Vi tu ne vidite kroz šta ta deca prolaze, snimaju do pet ujutro pet noći zaredom, ne idu u školu, nedeljama , nekada i mesecima . Pritom izvodila su potpuno neprimeren sadržaj , imamo primer da devojčica od deset godina peva: „Iskoristi moje mane.“ Tu se znači deca seksualizuju, a članovi žirija su vrlo sumnjivi , to nisu pedagozi, psiholozi, ne to su neke estradne zvezde koje šalju maligne poruke : „Vrcni malo,“ „Mrdni malo“ itd. Ono što javnost ne vidi , a mi kao organizacija smo arbitrirali u takvim slučajevima, jeste da su dve devojčice koje su stigle do finala završile u Palmotićevoj na psihijatriji. Ko zna šta se toj deci dešavalo? Dodatno roditelji ne shvataju da je takvo izlaganje dece otvoren put predatorima jer se na žalost predatori često infiltriraju u dečije fotografe, dečije modne kreatore ili one koji se bave scenom za decu“, objašnjava predsednica Udruženja „Prijatelji dece Srbije“.
Kako se brojne etičke norme vrlo često brišu i negiraju , merila u društvu se na žalost snižavaju pa novi trendovi neminovno ne znače dobrobit. Mediji vrlo često hodaju po vrlo tankoj ivici kršenja prava li ih pak svesno krše. Reepublika Srbija ima niz Zakona koji regulišu ovo polje , ali i predvidjaju sankcije za one koji te zakone krše.
foto: AI
Iako imamo zakone nešto i dalje ne funkcioniše pa Eraković smatra da sankcije moraju biti oštrije. „Sankcije moraju da budu oštrije jer mediji koji to rade čine to namerno. Oni se sračunaju pa kažu dobro platiću kaznu od recimo 150 000 a zaradiću milion i po . Evo sada se biraju novi članovi REM-a,a to je do sada bilo jedno nefunkcionalno telo i bilo bi dobro da imamo nezavisno regulatorno telo koje će sopstvene propise sprovoditi u delo. Naše iskustvo do sada shodno prijavama koje smo podnosili prema njima je da oni to nisu činili“.
U organizaciji sastanka održanog u Valjevskoj gimnaziji učestvovalo je Udruženje Dijalog čijeg smo predsednika Aleksandra Milijaševića pitali zašto je važno otvoriti dijalog na ovu temu?
„Dijalog je važan jer postoje ključni akteri koji su bitni za ovu temu koju smo otvorili . I mediji i obrazovne ustanove i NVO jer nijedan od tih subjekata ne može sam da postigne ništa bez podrške svoje zajednice . Otvaranjem dijaloga o ovoj temi mi jednostavno pokušavamo da doprinesemo promeni nekog već ugroženog stava da deca nisu toliko bitna tema i da je normalizovano da se priča i o nasilju nad decom i nasilju u kom učestvuju deca. Potrebno je ohrabriti i osnažiti sve koji to mogu da promene . Da se poštuju Kodeksi i prava deteta“.
U toku diskusije koja je na sastanku vodjena mogli su se čuti različiti već vidjeni primeri koji dopunjuju ionako lošu sliku stanja zloupotrebe dece u medijima , a preovladalo je mišljenje da je trenutno stanje u ovom segmentu odraz stanja u društvu . S obzirom na obuhvat i sve veći tehnološki napredak jasno je da jedina prevencija može biti samo neprestana edukacija. Edukacija i medija, ali i roditelja , nastavnika ii svih onih koji na svoj način utiču na život dece. Prepoznavanje pojava zloupotrebe potrebno je široj društvenoj zajednici kako bi ista pravovremeno osudjujuće reagovala. Na koncu svega slede sankcije , ali i transparentnost u tim sankcijama .
***Jedan konkretan i poznat slučaj zloupotrebe dece u medijima u Srbiji bio je izveštavanje o tragičnoj smrti devojčice Tijane Jurić 2014. godine.
Mediji su tada masovno prenosili senzacionalističke detalje o njenom nestanku i smrti, uključujući informacije koje su bile neprimerene i štetne za porodicu i širu javnost. Objavljene su fotografije i detalji iz njenog privatnog života, kao i pretpostavke o okolnostima njene smrti, što je dodatno traumatizovalo njene najbliže.
Ovaj slučaj pokrenuo je širu debatu o etičnosti izveštavanja o maloletnicima u Srbiji i doveo do inicijativa za poboljšanje zaštite prava dece u medijima, kao i do osnivanja Fondacije „Tijana Jurić“, koja se bavi zaštitom dece i promocijom bezbednosti.
Ovaj tragičan primer često se navodi kao ilustracija posledica nedostatka profesionalizma i senzibiliteta u medijima.
*** Slučaj silovanja maloletne devojčice koji se završio njenim samopovređivanjem nakon medijskog izveštavanja bio je jedan od najpotresnijih primera zloupotrebe dece u medijima u Srbiji.
Radi se o događaju u kojem je identitet žrtve bio praktično otkriven kroz objavljivanje inicijala, mesta prebivališta, i drugih detalja koji su omogućili javnosti da je prepozna. Ovaj čin medija doveo je do sekundarne viktimizacije žrtve, što je dodatno pogoršalo njeno stanje. U očaju i psihološkoj krizi, devojčica je posegla za samopovređivanjem koristeći žilete.
Ovaj slučaj izazvao je osude stručne i šire javnosti, jer su mediji prekršili osnovna pravila zaštite prava maloletnika i osetljivih žrtava nasilja.
***Zbog zaštite privatnosti nije javno objavljen slučaj kada je predator dete-žrtvu uočio zbog delovanja medija u Srbiji , ali nadaleko poznat slučaj u SAD-u potvrdjuje da je tako nešto moguće: U Sjedinjenim Američkim Državama, mediji su objavili previše informacija o devojčici koja je učestvovala u sportskom takmičenju, uključujući njeno ime, školu, i fotografije sa preciznim lokacijama. Predator je iskoristio te informacije da stupi u kontakt sa njom, što je dovelo do ozbiljnih posledica.
***Najskoriji slučaj zloupotrebe dece u medijima jeste slučaj masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“