Dr Bojan Jovanović poručio mladima: Volite svoj posao, ulažite u sebe, u znanje

O srpskoj hirurgiji, mladima u hirurgiji i budućnosti koja je pred hirurgijom za Vamediu govori dr Bojan Jovanović , specijalista laparaskopske hirurgije, direktor Centra za minimalno invanzivnu hirurgiju Kliničko univerzitetskog centra u Nišu i član predsedništva Udruženja endoskopskih hirurga Srbije . Dr Jovanović srpskoj široj javnosti postao je poznat po svom poduhvatu gde je laparoskopski obavio dve operacije odjednom – operaciju žučne kese i slepog creva. „Ulažite u sebe, volite svoj posao, postoje važnije i veće stvari od novca“, poručio je dr Jovanović.

O KC Niš se dosta čulo i poslednjih godina da li je Niš ušao u nazovimo trku sa Beogradom?

Ne bih to tako nazvao, nema tu nikakve kompeticije, mi sa kolegama iz Beograda zaista dobro saradjujemo i mnogo toga smo naučili od njih i zahvaljujući njima smo neke nove tehnike u hirurgiji uveli. Jedno vreme je tu bila neka stagnacija ali zadnjih godina su uvedene neke nove procedure i možemo da se pohvalimo da sada u Niš dolaze ljudi na edukaciju iz celog ovog dela Balkana i nedavno su nam bile baš kolege iz Makedonije .

Da li to znači da imamo sjajne hirurge i van Beograda?

Najpre ću vam reći da iamte sjajne hirurge blizu Beograda, to je u Valjevu . Valjevska hirurgija je po meni jedna od prve tri ili četiri hirurgije u Srbiji i potpuno sam siguran da je njihova hirurgija na nivou tercijalne zdravstvene ustanove i po broju izvedenih procedura i po kvalitetu rada. Neke operacije koje se rade u Valjevu ne rade se svuda. Sve to najpre zahvaljujući dr Iliji Tripkoviću koji je postavio temelje svemu , a potom zahvaljujući dr Žunjiću i dr Nebojši Stojakoviću koji su jedni od najboljih srpskih hirurga . Tako da ne morate mnogo daleko od Beograda, samo do Valjeva. Ima dobrih hirurga i na severu, recimo u Senti, ali i na jugu , recimo Leskovac. Stalno razmenjujemo iskustva i na taj način i napredujemo.

Da bi se formirao jedan hirurg velikog znanja potrebna su i ulaganja, da li takva ulaganja postoje?

Ministarstvo zdravlja ulaže velike napore i mi to osećamo i taj boljitak apsolutno vidimo. Da li postoji sistem u Srbiji koji bi trebao da bude ekvivalentan savremenom sistemu? Sigurno da to može da bude mnogo bolje. Sigurno je da mnoge stvari u Srbiji zavise i od ličnog angažovanja . Ako bismo se poredili sa nekim drugim sistemima videli bi da u svetu postoji sistem da li je to u načinu lečenja ili edukacije iza svega stoji država , a u Srbiji puno toga zavisi od individue , ossobe koja je na čelu ustanove ili udruženja , ministarstva, pritom koliko je angažovana, koliko ima entuzijazma .

Ako postoji baza, edukacija , zašto mladi ljudi odlaze?

Ne bih da kritikujem moje mladje kolege ali mnogo je manje interesovanja za ozbiljno obrazovanje i edukaciju nego u mojoj i starijim generacijama. Sada su mladji mnogo nezainteresovaniji. Sale su nekad poprilično puste. Ranije smo se utrkivali da prisustvujemo nekoj operaciji da asistiramo. Ne vidim taj trend više. Evo kolega mi je rekao da je želeo da pošalje mladog kolegu na edukaciju, a on mu je rekao: „Ma pusti me, radio ne radio svira ti radio!“. Tu je možda u pitanju i lična demotivacija, ne znam.

Šta Vi radite da sačuvate mladog čoveka?

Ja kao neko ko je na čelu zdravstvene ustanove se trudim da mladi dobiju najbolje stvari. I to čak i starije kolege znaju da će one najbolje stvari prvo biti date mladima. Oni su prvi u Sali pored mene da bih mogao neko svoje znanje i iskustvo da im prenesem. Nekada ih „bacimo i u vatru“ da osete i urade neke stvari pod našom kontrolom. Oni su prvi kad je u pitanju edukacija, evo na ovom skupu su prisutna dva moja specijalizanta . Ulaganje u mlade je naša budućnost.  Morate im dati šansu, morate im dati ideju . Mora se investirati u njih , ali ne samo investirati tako što ćete da ih pošaljete na Kongres, morate dnevno raditi sa njima. Meni je cilj da ostavim stručne mlade ljude iza sebe . I dalje ostaje da je sistem takav da mnogo zavisi od pojedinca, zalaganja pa čak i onog čoveka koji je lider . ne psotoji tu neki poseban način motivacije ako mlad lekar ne želi time da se bavi, ako je došao tu i da osam sati odradi tako što će gledati kada će da prodje vreme , da se isključi nikada se ne javi na telefon posle posla, neće potrčati za komplikacijom ili van radnog vremena obići pacijenta , tu onda ne treba ni imati očekivanja od takvog mladog čoveka.

Šta je budućnost srpske hirurgije?

Robotika. Nove tehnologije i taj tehnološki voz već se kreće kroz Srbiju , sporije , ali se kreće. Mi moramo ići u korak sa svetom , neke stvari smo već usvojili i radimo , ali nas čeka ozbiljniji zaokret. Sve u korist minimalno invanzivne hirurgije odnosno boljitka za pacijenta . Nije sporno da se i dalje kad su roboti u pitanju posao obavlja sa deset prstiju lekara, ali će biti napravljena manja trauma za pacijenta , brži oporavak će uslediti. Čeka nas učenje, edukacija i primena . Država se trudi da to pratimo i mislim da će se sve više ići ka tome. Koliko znam prvi roboti uskoro stižu u Srbiju.

Šta biste poručili mladim ljudima koji su u ovom trenutku na fakultetu , zašto da se posle odluče za hirurgiju?

Ja bih najpre mladim ljudima poručio da ne trče za parama. Jer pare će doći. Ulažite u sebe i svoje znanje, pa će vas pare same naći. Ali nemojte da krećete sa predubedjenjem da ćete odmah nešto mnogo zaraditi ili da Vam to bude osnovni motiv za rad. Ulažite u sebe, volite svoj posao, uložite trud , postoje stvari koje su važnije od novca. Ne kažem da bez novca može sada da se živi, ali postoje mnogo veće i važnije stvari u životu, stvari koje nemaju cenu zapravo.  Kad ulažete u svoje znanje ulažete u sebe zapravo , u sebe kao čoveka u vašu vrednost i prema sebi i prema drugim ljudima. Pa šta je vrednije od čoveka?

*** Dr Bojan Jovanović bio je jedan od prisutnih lekara na simpozijumu održanom na Divčibarama

„Kolege iz Valjeva su napravile impozantan skup i okupile krem srpske hirurgije i pre svega ljude koji se bave minimalno invanzivnom hirurgijom, hirurgijom koja je hirurgija budućnosti kod nas. U svetu je to odavno i standard je u lečenju hirurških pacijenata . Na sjajan način su napravili skup gde ćemo razmeniti iskustva , družiti se, učiti i napraviti konsenzus za rešavanje nekih hirurških problema.“