Mladji ljudi u regionu Šumadije i Zapadne Srbije manje su zainteresovani za ulazak u EU dok zainteresovanost i dalje postoji kod sredovečnih ljudi, rezultat je istraživanja Evropskog pokreta u Valjevu.
„Podaci pokazuju da ljudi izmedju 55 i 65 godina imaju veću želju za ulazak u EU nego mladji ljudi koji su recimo studenti. Mislimo da je to zato što u medijima tema nije dovoljno zastupljena. Oni to i dalje podržavaju, ali entuzijazam opada . Ljudi srednjih godina su preživeli 90-te, sankcije, izolaciju i oni su želji da budemo povezani sa svetom. Što su ljudi bolje informisani više žele da budemo u EU, ali generalno smo videli trend opadanja entuzijazma . U Beogradu i Vojvodini je veća podrška ulasku u EU“, rekao je na održanoj prezentaciji Uroš Popadić , programski menadžer Evropskog pokreta .
Istraživanje koje je predstavljeno u Valjevu je nastalo u okviru projekta „Putokazi ka EU kroz Zapadnu Srbiju i Šumadiju”, koji finansira Evropska unija, s ciljem da se analiziraju ključne barijere i prilike u komunikaciji sa građanima o evropskim vrednostima i stavovima građana o EU integracijama Srbije.
Vladimir Pantić iz Evropskog pokreta u Valjevu kaže da je najveća odgovornost za ulazak u EU na vlastima, ali da vlast očito nije zainteresovana za evropske vrednosti.
„Projekat koji realizujemo se zove „Evropski putokazi“ i naša zamisao je da u narednih godinu dana obavimo dva zadatka . Prvi je da afirmišemo približavanje Evropskoj uniji , da u javnosti povratimo poverenje u to da je Srbija u stvari evropska zemlja . Drugi zadatak je da u ovom regionu omogućimo više informacija o procesu pridruženja EU i o koristima koje taj proces donosi gradjanima Srbije. Mi kao gradjani pokušavamo da preuzmemo jedan deo svoje odgovornosti za istorijski važno pitanje kao što je pridruženje EU . Naše istraživanje pokazuje da je najznačajnija uloga pre svega na vlasti , centralnoj ali i lokalnoj. Nepodeljeni utisak je , a to i istraživanje pokazuje da vlasti rado odlaze u Evropu , ali postoji problem u njihovoj posvećenosti i privrženosti evropskim vrednostima. Problemi su vidljivi u transparentnosti i sve češćoj činjenici da lokalne vlasti nerado vide gradjane kao učesnike u donošenju važnih odluka“, rekao je Pantić.
Stav ljudi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji po pitanju evrointegracija ipak govori da bi dve trećine ljudi da je sutra referendum po ovom pitanju, bilo za ulazak u EU.
„Imamo prilično dobar razlog da budemo optimistični jer ljudi i dalje većinski žele u EU . Proces traje dugo vremena, nekih dvadeset godina i to je postalo neko opšte mesto da smo u nekim reformama i procesu i ljudi su malo umorni od toga. Mi zapravo želimo ne samo da čujemo stavove ljudi već da im i pokažemo šta bi dobili u svakodnevnom životu, kakva poboljšanja u životu imaju od svakog poglavlja i klastera koji se otvara jer u medijima se vrlo malo priča o tim konkretnijim stvarima. Sam proces i pridruživanja će napraviti mnogo bolju zemlju od nas, to je ono što hoćemo da prikažemo ljudima“, pojasnio je Popadić.
Istraživanje je istovremeno pokazalo da ljudi koji više putuju i uključeni su u programe EU bolje vide kako se tamo živi i zašto je to za nas dobro . Naročito , ako želimo da imamo bolje standarde , manje korupcije, evropske vrednosti. Ipak samo pominjanje evropskih vrednosti često ima negativan odij. Popadić kaže da je zapravo suprotno od onog što ljudi često misle.
„Evropske vrednosti su naše vrednosti , to su poštenje, transparentnost, iskrenost, vredan rad, trud, poštovanje . To su ujedno vrednosti kojima i ljudi u ovom delu Srbije teže. Informisanje je jako važno po tom pitanju, podjednako kao i približavanje stavova“, zaključio je Uroš Popadić.