Istoričar Duško Rakić o političkoj zrelosti naroda i mogućnostima direktne demokratije u Srbiji
foto: Duško Rakić /Vamedia
Koncept direktne demokratije često se pominje kao alternativa predstavničkom sistemu vlasti. Da li je srpsko društvo spremno za ovakav model odlučivanja i šta nas istorija uči o političkoj osvešćenosti građana? Na ova pitanja odgovara istoričar Duško Rakić.
Koliko je srpski narod politički osvešćen?
Prema Rakiću, politička zrelost naroda oblikuje se kroz dugotrajna iskustva, obrazovanje i aktivno učešće u političkom životu. „Nažalost, naš politički razvoj od nastanka prvih političkih partija bio je sve, samo ne demokratski. Od prvih skupština, moć vlasti bila je povezana s vladarem, a opozicija je često bila obespravljena ili gušena prisilom,“ objašnjava on.
Rakić ističe da ni period političkog pluralizma nakon 1990-ih nije doneo značajan napredak u političkoj zrelosti građana. „Partije su uglavnom formirane oko lidera, a politički diskurs često karakterišu netolerancija, govor mržnje i polarizacija, što otežava razvoj demokratske svesti među građanima.“
Šta većina ljudi podrazumeva pod pojmom direktne demokratije?
Mnogi građani, prema Rakiću, poistovećuju direktnu demokratiju sa čestim referendumima i neposrednim odlučivanjem. „Ovaj model je najstariji oblik demokratije i potiče još iz primitivnih zajednica i antičke Atine. U Srbiji je istorijski bio prisutan kroz narodne skupštine i saborne odluke, a u socijalističkoj Jugoslaviji kroz mesne zajednice i radničke savete,“ navodi on.
Međutim, dodaje da je u modernom dobu direktna demokratija često viđena kao odgovor na krizu poverenja u predstavnički sistem. „U Švajcarskoj se ovaj model primenjuje na lokalnom nivou, ali u državama sa slabijim institucijama može voditi ka nestabilnosti i populizmu.“
Koliko je realno da Srbija postane država sa direktnom demokratijom?
„Istorija nas uči da su sistemi vlasti u Srbiji uvek bili centralizovani, bilo kroz monarhističke diktature, jednostranački sistem SFRJ ili današnji partijama dominirani parlamentarni sistem. Da bi se prešlo na model direktne demokratije, neophodno je da građani steknu političku kulturu koja podrazumeva toleranciju i kompromis, što trenutno nije realnost,“ ističe Rakić.
On dodaje da bi usvajanje švajcarskog modela bilo izuzetno teško: „Švajcarska ima dugu tradiciju decentralizovane vlasti, dok Srbija, s druge strane, ima jake političke partije koje dominiraju procesima odlučivanja. Ukidanje partijskog sistema u korist nekog oblika delegatske vlasti bilo bi gotovo nemoguće u sadašnjim okolnostima.“
Da li su građani spremni za model stalnih referenduma?
„Svake godine u Srbiji imamo izbore, ali odaziv birača nije visok, što pokazuje nisku političku angažovanost građana,“ napominje Rakić. „Direktna demokratija zahteva stalno učešće u odlučivanju, a iskustvo pokazuje da većina ljudi nema ni vremena ni volje da se bavi svim aspektima politike.“
Zaključak: Realnost ili utopija?
Rakić zaključuje da direktna demokratija može biti korisna kao dopuna predstavničkom sistemu, ali ne i kao njegova zamena. „Referendumi mogu pomoći u donošenju odluka o ključnim pitanjima, ali bez razvoja političke kulture i jačanja institucija, ovaj model može doneti više problema nego koristi.“
Istorija, kako kaže, pokazuje da je svaka promena sistema zahtevala dugoročan razvoj političke svesti, a ne samo formalne izmene u načinu odlučivanja. „Ako želimo demokratizaciju društva, neophodno je raditi na političkom obrazovanju građana, promovisanju tolerancije i razvoju odgovornosti u političkom delovanju.“
***Kroz istoriju postoje primeri direktne demokratije, ali su uglavnom bili ograničeni na manje zajednice ili specifične periode političke nestabilnosti.
foto: AI
Jedan od najpoznatijih primera dolazi iz antičke Atine, gde je Perikle sproveo reforme koje su omogućile širem sloju građana da učestvuju u odlučivanju. Pred kraj života je politički napadan i smenjen, što ukazuje na to koliko je demokratija nestabilna kada se oslanja isključivo na volju mase. Ovaj istorijski primer postavlja pitanje koliko je realno da zemlja poput Srbije danas usvoji model sličan atinskom, posebno imajući u vidu složenost savremenih političkih sistema i potrebu za stabilnošću institucija?
Za vreme demokrata naprednjaci su imali samo radio fokus. Ovi sad imaju nekoliko televizija, medija koliko hoces i rade sta hoce, policija ih ne dira, kao u ovim „jacim“ demokratijama i sve super, a njima nista ne valja.
Za vreme demokrata Toma Nikolić i Aleksandar Vučić redovno bili učesnici programa svih televizija. Vučić se čak takmičio u TV emisiji na Pinku gde su se takmičili u plesu. Evo, recimo, statistike za izbore 2012. godine. Statistika je drastično različita u odnosu na sadašnje stanje. Kao kuriozitet izdvajam podatak da je tokom te kampanje u dnevnom listu „Danas“ o izbornoj listi demokrata izašlo 69% tekstova sa pozitivnim konotacijom, a o naprednjacima 72% tekstova sa pozitivnom konotacijom. Pogledajte dokument na linku chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.birodi.rs/wp-content/uploads/2013/08/Mediji-u-izborima.pdf
Gluposti. Nije to bilo ne znam kad, pamtimo to vreme. Koliko su imali naprednnaci tada medija i televizija svojih? Uhvatili ste se tog plesa, kao jedinog mesta gde se mogao neki naprednjak pojaviti?
A da umesto pisanja gluposti klikneš na link i da vidiš analizu medijske zastupljenosti sttanaka pred izbore 2012. godine? Onda ti ne bi palo na pamet da se tako blamiraš.
Odakle Rakić, ima li još neki nastavnik istorije u Valjevu?
***
Nama treba oduzeti državu jer je odavno ne zaslužujemo. Mi trujemo deo Evrope već godinama…
Prosveta jeste ključna za razvoj društva, ali mi smo kao imali prosvetu koja nije uspela da obrazuje decu, ljude i tu se priča završava. Sad je samo ko jači i hajde sjaši Kurta da uzjaše malop Murta na veću platu i to je to… Dok se gušimo u prljavštini, smradu, pola Srbije nema kanalizaciju, nema pijaću vodu, neko se igra sa milijardama za stadione, neki mini sajam… Sve to loše obrazovana masa podržava i to samo uz dnevnicu i sendviče…
Pumpaj, ili tamo, ili nikako…
Teoretski odlično potkovan ali u praksi nula, što onda ne napravi DS u Valjevu moćnom strankom kada zna,nego je DS nestala za vreme njegovog mandata i njegovoga kadriranja,sve naopako i pogrešni ljudi