Grad Valjevo ove godine finansiraće sportske klubove sa 128 miliona dinara. Isti klubovi na raspisanom konkursu tražili su 211 miliona dinara. Najviše novca i u ovogodišnjoj raspodeli otišlo je na račune KK Metalac, VK Valis i FK Budućnost Krušik.
foto:AI
Čak 63 sportska kluba ove godine mogu se nadati sredstvima iz budžeta grada, i za tu namenu biće izdvojeno 128 miliona dinara. I ove godine nema mnogo iznenađenja u raspodeli sredstava, najviše novca otići će košarkaškim i fudbalskim klubovima, ali i Vaterpolo klubu Valis.
Za KK Metalac grad ove godine izdvaja 22 miliona. Ovaj klub u javnosti se u proteklih godinu dana najčešće pominjao u vestima vezanim za hod po ivici likvidnosti te promene vlasničke strukture. Trenutno se takmiči u Košarkaškoj ligi Srbije, što se može smatrati najvišim rangom srpskih klubova, dve stepenice iza Jadranske lige. U svetu košarke KK Student sledi sa iznosom od 2,8 miliona dinara, a klub se trenutno takmiči u II Međuregionalnoj srpskoj ligi.
Ove godine Vaterpolo klub Valis očekuje 22 miliona dinara iz budžeta. I ovo je moguće jedini valjevski sportski klub koji se trenutno takmiči u najvišem rangu, igrajući u Jadranskoj ligi. Poslednje informacije govore da se ovaj klub bori za opstanak u pomenutom rangu takmičenja. Ipak, VK Valis možda je, po mišljenju upućenih u sportska dešavanja u Valjevu, jedini klub koji je iznedrio dobrog igrača, a misli se na Aleksandra Kovačevića.
Zadovoljni ove godine posebno mogu biti fudbalski klubovi, a prednjači standardno FK Budućnost Krušik, koji će inkasirati 18 miliona dinara. Ovaj klub se trenutno nalazi u igri za opstanak u okviru Srpske lige Zapad, koja je na trećem mestu po kvalitetu iza Super lige i Prve lige Srbije. FK Radnički, koji igra u Četvrtoj ligi, očekuje 5,5 miliona dinara, a pomalo novitet među sportskim klubovima kada je finansiranje u pitanju, po visini iznosa, svakako je FK Junior Novo naselje, koji igra u istom rangu kao i Radnički. Odgovor na pitanje šta je ovaj klub pozicioniralo tako visoko možda treba potražiti u Upravi kluba.
Grad nije zaboravio ni rukometne klubove ove godine, pa Odbojkaški klub Valjevo i ŽRK očekuju po 3 miliona iz budžeta. I jedni i drugi u istom su nivou takmičenja, Prva liga Zapad, što je treći rang srpskog rukometa.
Odbojkaši ove godine takođe dele milionske iznose: Odbojkaški klub Valjevo 3,3 miliona, a OK Srbijanka i 014 po 2,8 miliona. Plivački klub Valis na raspodeli je dobio 2,8 miliona, a BK Sputnjik 1,5 miliona.
Iako se u javnosti malo zna o uspesima i samom radu, Streljački klub Valjevo u raspodeli je dobio 2,5 miliona dinara. Valjevo je nekada imalo vrhunske boksere, ali je na žalost to vreme ostalo iza nas. Ipak, za Bokserski klub Metalac opredeljeno je 1,9 miliona dinara. Rvački klub Mladost vrednovan je sa 1,5 miliona dinara.
Svi ostali klubovi u raspodeli dobili su ispod milion dinara, a najbliži tom iznosu je Sportsko udruženje Stena (džudo) sa 800.000 dinara.
Ukoliko se pogledaju sredstva koja grad izdvaja za druge oblasti društvenog života, jasno je da decenijama unazad najveći deo „kolača“ pripada sportu. Brojni klubovi ne samo da bivaju finansirani, već imaju pravo besplatnog korišćenja sportskih objekata. Neki se i dalje snalaze, a grad je video način da nekima pomogne izborivši se da škole raspišu izdavanje fiskulturnih sala, ali se ova usluga naplaćuje.
S obzirom na opredeljene iznose svake godine, možda bi neko i očekivao vrhunske sportiste na srpskoj sceni koji potiču baš iz Valjeva. Ipak, broj onih za koje se ponekad čuje jako je mali. Ali, to je samo jedan aspekt bavljenja sportom. Trka za takmičenjem u profi rangovima dovela nas je do toga da vidimo brze uspone, izborene dovođenjem igrača sa strane, a potom i padove strmoglavce u nelikvidnost.
Mnogo važniji aspekt, što bi trebalo da je i razlog finansiranja sporta u Valjevu, jeste zdravlje dece. Nasuprot ovih 128 miliona ove godine stoje poražavajući podaci o gojaznosti dece, slaboj mišićnoj i koštanoj razvijenosti, problemima sa držanjem tela, smanjenom kapacitetu pluća i riziku od dijabetesa tipa 2. Tu su, naravno, i sociološki aspekti: smanjena socijalizacija, zavisnost od tehnologije, loše mentalno zdravlje, a fizička neaktivnost utiče i na loše rezultate u školi.
Situacija u kojoj se kod dece u osnovnoškolskom uzrastu konstatuje hipertenzija, insulinska rezistencija i slično, reklo bi se, ne zabrinjava mnogo nikog. A trebalo bi, kad već opredelimo 128 miliona za sport.
Izdvajanje pomenutog iznosa za svaku je pohvalu ako se ulaže u zdravlje i osnaživanje dece u svakom pogledu, ali su efekti pod znakom pitanja. Takmičenje nije jedino što bi trebalo da neguju klubovi i društvena zajednica.
Manjkavosti je mnogo, a upitate li klubove, reći će da je novca malo, pa neki od njih naplaćuju i članarine. Standardno, grad je izdvojio novac i za udruženja i saveze, pa je Fudbalski savez Valjeva dobio 6,2 miliona, Sportski savez 5,2 miliona, a Savez za školski sport 3 miliona dinara.
Milioni i milioni, a rezultati sistematskih pregleda sugerišu da se neke crvene lampice pale. Da li smo onda kao društvena zajednica zreli da se zapitamo kakva nam je strategija i sigurno treba li nešto menjati?
Otimanje od gradjana Valjeva.
osnov svakog sporta je atletika i gimnastika, iz njih se stiču motoričke veštine.
Deca jesu gojazna, preko 50% imaju lošu prostiru tj držanje…na sport se gleda samo kroz pare i masovnost.
Valjevo nema atletsku stazu…
Autor članka se i sam pita o korelaciji o izdvajanju za sport i poražavajućih rezultata sistematskih pregleda. Odgovor je delimično dat i u načinu raspodele. Većina novca (70%) ide za profesionalni sport i to većinom drugorazredni. Čast izuzecima tipa Valis i još po nekog. Moje lično mišljenje je da grad uopšte ne treba da finansira profesionalne sportske klubove, osim u delu za pionirske do omladinskih selekcija. Isto tako, mislim da treba u potpunosti da finansira, novčano i u vidu besplatnog korišćenja sopstvenih sportskih kapaciteta, kompletan školski sport, tj. od pionirskih do omladinskih selekcija. Verujem da bi tada mnogo više dece išlo na sportske aktivnosti, da bi selekcija talenata i rad trenera bili mnogo ispravniji, a time bi se stvorili uslovi da imamo mnogo zdraviju omladinu.
Profesionalni sport, ako postoji interes u gradu za njim, mora da se finansira iz privatnih izvora. Znam da centralizacija države, znači i centralizaciju novca, ali ima valjda i u Valjevu zainteresovanih bogatih kompanija. Ako ih nema, ne treba ni da imamo profesionalni sport. Ovako se samo stvara mogućnost za korupciju, jer grad daje novac, a neko ga troši po svom nahođenju.
Ne mora nužno sva ta sredstva da idu u sport. Mogao bi deo da se preusmeri u kulturu, folklor recimo ima dosta fizičkog vežbanja ili sportski ples i sl. No, za sva ovakva razmatranja je potrebno temeljno pretresti budžetska izdvajanja i promeniti već jednom decenijsku logiku. Ta sredstva su prikupljena od strane građana i privrednih subjekata Valjeva i treba da se koriste u njihovom interesu. Vlast mora odgovorno da razmotri šta je društveni interes i da sredstva usmeri u tom pravcu. Meni liči da se budžet za sport i kulturu manje više prepisuje iz godine u godinu, a da se strukturno ne menja već decenijama.