Roditelji učenika Srednje muzičke škole “Živorad Grbić“ uputili su otvoreno pismo podrške profesorima, učenicima I pedagodu ove škole koji su u blokadi. U otvorenom pismu podrške oni navode da upravo oni pišu istoriju Srbije. Pismo podrške prenosimo u celosti:
“Profesorima, učenicima i pedagogu škole koji su u blokadi
Znamo da ste umorni. Znamo da se pitanja roje u vašim glavama. Znamo i da ste duboko svesni situacije u kojoj se naše društvo nalazi. Najpre su tu svesnost sa nama, sa javnošću, podelili studenti zajedno sa svojim profesorima. Niste časili časa za njima, mudri i dostojanstveni.
Naša, valjevska, Srednja muzička škola „ Živorad Grbić “ ima mali broj učenika, u odnosu na neke druge srednje škole. Međutim, ni u kom slučaju se niste pokazali nemoćnima. Ovaj grad prati i pamti vaše koncerte, na kojima ste nam kroz muziku svojih instrumenata i glasova, učenici i profesori zajedničkim izrazom, uvek i bez izuzetka, otkrivali svoja, a u nama budili osećanja koja nas, ustvari, definišu. Tako je bilo i decembra prošle godine. Sa malom razlikom – tada ste ustali i rekli da nećete da živite u državi koja ne mari za žrtve.
Rekli ste da ne želite da se mirite sa mobingom, ucenom i sa činjenicom da je škola, kakva je danas, zanemarena. Do tada smo vas slušali i čuli kroz vaše note, a tog 18. 12. 2024 . ste nam počeli govoriti dotad neizgovoreno. Opet vas pratimo i pamtimo, ovog puta, kroz vaše reči. Dela govore više. Velika istina. Sve što ste rekli, sproveli ste svojim činjenjem.
Svakodnevnim mirnim protestima, odavanjem počasti nevinim žrtvama nečije bahatosti i amaterizma, poneli ste i nas duhom celomudrenosti i smirenoumlja. Za vas nije postojao raspust, hladnoća, sneg, kiša, vetar… Mi, ostali, smo svoje dane provodili misleći na vas, moleći se da istrajete, da ne posustanete, kao da smo videli nadu i svetlost. I jesmo. Studenti su bili predvodnica, vi ste ih verno pratili sa svojom „ šetalicom “ i divnim rečima, bez ijednog negativnog tona ni govora mržnje, bilo na transparentima ili u razgovorima.
Muzikom se, naravno, niste prestali baviti. Pokazali ste svojim sugrađanima, još jednom, ono u čemu ste najbolji. Februarski koncert profesora, učenika i studenata u blokadi je bio nešto izvanredno, što se pokazalo neophodnim u trenutku koji cela zemlja živi. Trenutak solidarnosti, poštenja i poštovanja. Emociju smo doživeli srcima koja ste nam vi pružili, na dlanu svoja, a u ruke naše dali crvena od papira, vašim rukama izrezana. Bili ste jedno, đaci i profesori. Ne samo profesori muzike, već i oni koji su svakog dana bili uz učenike, u toku priprema, sa svojim savetima i logističkom podrškom. I pre tog događaja, a tada i konačno, je bilo jasno da ništa više neće biti isto. Ustali ste ponosni, pesmonosni i dostojanstveni.
Kao prirodan nastavak vaših istinoljubivih namera usledio je čuveni Marš. Marš od Valjeva do Beograda. Mala grupa, ali važna i nezaobilazna. I tu ste pokazali sve ono što vekovima nosimo, mi Srbi, u sebi –nepokolebljivost i istrajnost, ma kolika da je cena. I opet smo pratili svaki vaš korak, strepeli da ne izgubite radost i mir. Niste, naravno, smešno je kako smo to mogli i pomisliti.
Na početku ovog skromnog, a, voleli bismo, važnog doprinosa vašoj borbi stoji kome se obraćamo. Međutim, nema prideva, jer ste nam svi i dragi i poštovani.
Deco, postali ste mudriše, posle svega i kroz sve što činite, a vas, profesore, smo upoznali u svetlu života, kada ste izašli iz okvira učionice, i postali vodiči u, možda, najvažnijem putovanju u životima svojih učenika. Ovo je pismo podrške, podrške koju dajemo vama, svetionicima i jedinima koji ste ustali. Jedinima koji istrajavate. Posebnima u najlepšoj borbi za obrazovanje. Obraz. Širok spektar moralnih načela i vrlina. Od toga se živi i sa tim osobinama se nesmetano diše. Naučićete, deco, školsko gradivo, bez brige. Vaši profesori vas, i dalje, uče najvažnijim lekcijama. Krenuli ste u obračun sa svime što nas ugrožava. U ime svih. Niste odabrali da ćutite, na tome vam hvala i duboki naklon. Odabrali ste da ne ćutite na najlepši mogući način –muzikom, lepom rečju i uspravnom kičmom.
Svesni smo, vidimo, čitamo, čujemo da se preti, da se donose nerazumne i sramne odluke ne bi li se vaš glas utišao i vaš duh slomio. Država vam preti, Ministarstvo prosvete pokušava da vas omalovaži, vas, profesore, koji prosvećujete ovaj naš srpski narod, bez pravnog osnova vam umanjuju platu…
Jedino ispravno i zdravo rešenje je da podržimo vas, našu decu i njihove profesore, koji ste u blokadi. Manjina vas je u našoj školi. Ne dajte se. Vaša umetnost je neupitna i niko, baš niko, vam to ne može osporiti, jer ste kreativni u stvaranju nove ideje i, usuđujemo se reći, novog života. Hrabri ste. Najhrabriji.
Duboku zahvalnost izražavamo profesorima koji pripremaju svoje učenike za maturske i prijemne ispite. Neka se zna da niste zaboravili na budućnost. Budućnost, u svakom smislu. Znamo sve. Znamo da vam nije lako. Znamo da biste želeli da niste tako usamljeni u svojim stremljenjima. Ali, sigurni smo da se vaš glas daleko čuje.
Hej, pa vi pišete istoriju naše Srbije! Vi ste najslobodnija misao našeg Valjeva!
PUMPAJ! Do ispunjenja studentskih zahteva.
Roditelji učenika u blokadi”
Bravo za predivne roditelje koji su istrajni u tome da deca ne idu u skole i da se ne obrazuju? Zaista ne razumem ove druge roditelje koji hoce da im deca uce i koji se nesto loze da se mora raditi da bi se zaradila plata. Gde to u svetu ima? Potomci ce se stideti svih tih koji su se zalagali da se maloletna deca ne koriste u politicke svrhe i da koji imaju nesto protiv da se krene sa koriscenjem dece iz vrtica za pumpanje? Kako cete reci unucima da ste se zalagali da je deci mesto u skolama, a da profesori moraju raditi za platu? Imate li srca? Mi se ubismo da objasnimo deci da je u redu nekoga gadjati jajima, vredjati na ulici, a vi se trudite da kazete da nasilje nije u redu? Sta je sa vama aman? Hocete decu da nam skroz upropastite sa takvim ponasanjem? Branite nam da zabranimo nekome da boravi ili prolazi kroz Valjevo, odakle vam pravo to? Sta mi radimo pogresno? Mora covek negde da ima ventil, da naleci malo svoje frustracije, a vi nam branite nase pravo da se okupimo i s vremena na vreme nekog izmalrretiramo? Stvarno sram vas bilo!
Deca će se stideti roditelja koji su podržavali one koji su hteli da prikriju zločin gde je stradalo 16 ljudi i dece, a koji je posledica korupcije i koji su namerili da po cenu života naše dece prikriju tu korupciju ne objavljivanjem dokumentacije. Korupcija je na svakom mestu ne samo na železničkoj stanici u Novom Sadu i kap je prelila čašu. Da li je pravda da našoj deci lome vilice i gaze kolima i niko za to ne odgovara, a za bačeno jaje ide se u zatvor, razmislite ko je prvi počeo i čija su dela teža. Žalosno je da neko za sendvič trguje životom naše dece i botovanjem čuva svoje radno mesto. Čast i obraz se ne prodaju, a ne mogu se ukaljani vodom oprati. Kraj ovog režima je blizu i oni su toga svesni pa su sve nervozniji, samo botovi još uvek misle da se botovanjem mogu odbraniti.
E Bog te vido za ove recenice. Iskreno zao mi je svih i cele situacije ali stvarno je vreme za ispumpavanje. Sve sto ste napumpali za ovo vreme jeste jos nevidjena bratoubilacka mrznja. Mozemo li molim vas da se volimo opet a da deca krenu dalje sa svojim zivotima. Samo ljubav..
Sve to što ste napisali, prenesite predsedniku države i njegovim saradnicima. Oni nas godinama truju mržnjom i podelama. Poslednjih nekoliko meseci se ne pumpa nikakva mržnja, već se „pumpa“ vapaj da se se vrati normalnost u državu i društvo. Vratiće se kada odgovorni budu preuzeli odgovornost, a to nikako da se desi.
Proveri izvor mržnje, da nisu N1 i Nova, antisrpske i antidržavne tv.
Koju su odgovornost podnele demokrate za 17 mrtvih u požarima u NS kad je Pajtić bio gradonačelnik?
Stid me je pročitanog. Posebno dela koji govori o „najlepšoj borbi za obrazovanje“ tako što se to isto obrazovanje blokira.
Odbojan je i kitnjasti stil ovog pisma- zagrcnute emocije, borba svetla i tame, moralna i vrlinska egzaltiranost, kreativnost u stvaranju nove ideje (ideologije?), otrcani simboli poput svetionika, udaranje u liru mudrosti i dostojanstva…Sav taj vibrato! Nedostaju još stikeri sa srcima i poljupcima.
Sve smo saznali o prijatnim i neprijatnim emocijama pojedinih roditelja, koji podržavaju svoju decu da ne idu u školu i nastavnike da ne drže časove ali, emocije u radu Muzičke škole su dobre i čak neophodne u nastavi, na instrumentalno- izvođačkim smerovima, u horovima itd. U upravljanju državnom ustanovom emocije su na poslednjem mestu, sve da ih je osnivač Muzičke škole uneo u zakon (!!!)
O čemu ovo patetično pismo stvarno govori, napisano po ugledu na paškvile direktorke jedne srednje muzičke škole u Beogradu? Govori o drskosti, bezobrazluku, egoizmu „vrlinskih ljudi“, koji se pozivaju na rad institucija tako što se nepolitičkim sredstvima politički zalažu da „sve stane“.
I ni „milion čudesnih sunaca“, ni 10.000 ždralova ne mogu da opravdaju blokadu obrazovanja a ni da ublaže posledice nepromišljenosti i neukosti manjine, koja nije spremna da se politički organizuje već juri i vapi za prečicama, koje bi bile politički korisne.
Završnica pisma je kolosalna! Kakav šok za čitaoce, koji vizualizuju pročitano! Od tihe podrške, empatije za žrtve za koje država ne mari, pesmonosnog duha, molitve i strepnje do pumpe.
BRAVO!
Ovde piše da su deca krenula u obračun u ime svih.
Ja ih nisam ovlastio i u moje ime ne treba to da čine. Niko nema pravo da govori u ime svih.
Odrasli pumpaju mržnju, prezir i zlo u deci.
Nečastivi deluje. Neka nam pomogne dragi Gospod Bog.
Mlatite praznu slamu a obrazovanim i poštenim ljudima zapali se jahta. Gimnazijalci nisu zapalili jahtu.
Botovi koji pišu o obrazovanju, radu i poštenju?!? Svemu onome što je sns stranka koju tako grčevito brane urnisala i uništila u Srbiji. Ministri i ostali iz vlasti kupili diplome, većina botova ide na mitinge i ko zna gde umesto da radi ači uredno prima platu i sad ovde oni pominju neki nerad i obrazovanje?!?! Da nije smešno i tužno bilo bi jadno i tužno.
Fascinannto je kako se neobrazovani ćaciji usudjuju da komentarišu vest o obrazovanju!