Studenti su pozvali građane da se organizuju u zborove, oblik odlučivanja koji je već viđen u srpskoj istoriji. Njihov poziv na organizovanje u lokalnim samoupravama u Srbiji ukazuje na potrebu za neposrednim odlučivanjem, gde građani mogu donositi odluke koje će kasnije biti razmatrane od strane predstavničke vlasti, odnosno Skupština gradova, koja je najviši organ lokalne samouprave.
U srednjovekovnoj Srbiji postojali su sabori, koji su okupljali vlastelu, crkvene velikodostojnike i ponekad narod, kako bi donosili važne odluke. Iako su ovi sabori nosili određene karakteristike odlučivanja, nisu bili naročito demokratski jer je u njima dominirala vlast.
Tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka organizovani su narodni zborovi na kojima su ustanici odlučivali o ratnim i političkim pitanjima. Najpoznatiji takav zbor održan je u Takovu 1815. godine, kada je označen početak Drugog srpskog ustanka. Kasnije kroz istoriju, postojala je narodna volja i oblici odlučivanja slični zborovima. Jedan takav zbor izrodio je Sretenjski ustav.
Iako postoji tradicija održavanja sabora i zborova, na kraju su odluke uvek donosile predstavničke vlasti. Pojedini istoričari tvrde da je 5. oktobar 2000. godine, dan kada su građani organizovano izrazili podršku opoziciji, takođe bio organizovan kao zbor građana. Građani su tada, ulaskom u zgradu Skupštine, praktično demonstrirali svoj stav u odbrani izbornih rezultata.
U savremenom društvu, lokalni zborovi trebalo bi da se fokusiraju na pitanja koja se tiču života zajednice, poput infrastrukturnih projekata i razvoja lokalnih zajednica. Ipak, zborovi nisu obavezni za vlasti. Čak i kada se sa zbora dostavi predlog, lokalna vlast nije zakonski obavezana da ga razmatra. Iako nije bilo organizovanih zborova u Valjevu, organizovana su prikupljanja potpisa za podršku određenim inicijativama. Jedan od poslednjih primera bio je peticija za zatvaranje deponije, gde su građani izrazili svoju volju kroz potpise. Da li je prethodio konkretan zbor, nije poznato.
Jedna od glavnih manjkavosti ovih zborova je slaba pravna obaveza za vlasti, ali i mogućnost manipulacije, nejasna transparentnost broja učesnika i niska participacija građana. Analitičari tvrde da zbor, koji podrazumeva učešće svih građana, otvara prostor za infiltraciju pojedinih grupa koje dolaze s ciljem opstrukcije. Takođe, oni koji ne prisustvuju zboru praktično ostaju uskraćeni za mogućnost izjašnjavanja i diskusije. Ovo postavlja pitanje reprezentativnosti u broju okupljenih građana.
U Srbiji, gde se svake godine održavaju izbori, lako može doći do zasićenja građana od političkih odluka, a time i do niske zainteresovanosti za učešće u ovakvim skupovima.
Dobre strane zborova postoje i višestruke su. Ključna među njima je neposredno učešće građana u donošenju odluka. U Valjevu, kao i u drugim gradovima, mesne zajednice (MZ) bi trebalo da budu organizatori okupljanja građana za donošenje odluka vezanih za područje koje pokrivaju. Ove odluke potom treba delegirati vlastima. Do sada smo najčešće viđali zahteve za asfaltiranje ulica, rasvetu, kao i vodovodnu i kanalizacionu mrežu. U prošlosti, prisustvo građana na sličnim okupljanjima bilo je obavezno, ali danas se to sve više smanjuje, jer političke stranke često organizuju predsedništvo MZ, delegirajući politički podobne građane.
U svetlu studentskih protesta poziv za organizovanje zborova mogao bi biti posledica namere za održavanjem tenzije kako bi bio stvoren prostor za promene koje se ne mogu postići kroz tradicionalne kanale, kao što su političke stranke ili predstavnička demokratija. U tom kontekstu, direktna demokratija i zborovi građana postaju alat za izražavanje nesuglasica sa trenutnim sistemom i zahtev za širim političkim i društvenim učešćem.
Direktna demokratija, o čemu je Vamedia već pisala, nije sistem odlučivanja u Srbiji jer država funkcioniše po principu predstavničke demokratije, ključno pitanje jeste da li će se , ukoliko se takvi zborovi organizuju u Valjevu njihovo održavanje i praksa ustaliti nakon promena kojima se teži?
Studenti koji se distanciraju od političkih partija apeluju na gradjane, iako su i članovi partija gradjani , ali čini se političke partije nisu pozvane da održe zborove jer bi to bio politički skup, a samim tim u njemu ne bi učestvovali oni koji ne podržavaju datu političku opciju. U daljem razmišljanju dolazimo i do toga da bi u gradu zborovima trebalo doći do za sada neangažovanih uspešnih pojedinaca koji mogu biti pokretači i zamajac praktično promena . Šta se dešava ako poznati članovi partija prisustvuju zborovima jer su i oni gradjani, da li bi odmah skup bio okarakterisan kao politički?
Iako zborovi građana u savremenoj Srbiji mogu doneti značajne promene u načinu donošenja odluka, izazovi s pravnom obaveznošću, manipulisanim učešćem i niskom participacijom građana ostaju prepreke koje je potrebno prevazići. Pitanje je da li ćemo kao društvo biti spremni da se upustimo u realnu primenu direktne demokratije, gde će građani zaista imati odlučujuću reč, ili će zborovi ostati samo simbolična gesta koja ne donosi stvarnu promenu. U tom procesu, ključnu ulogu imaju mesne zajednice i organizacije koje mogu omogućiti da glas građana zaista bude odvažan, odmeren i, što je najvažnije, uzet u obzir od strane vlasti koja je tu da služi interesima svih. Tek tada, zborovi mogu postati pravi kanal za istinsko i održivo političko učešće.
Evo šta su studenti poručili:
„Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, što je zagarantovano članom 21. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Član 2. Ustava Republike Srbije propisuje: „Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana.“ Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 67. predviđa: „Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su građanska inicijativa, zbor građana i referendum.“ Isti zakon, u članu 69, navodi: „Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave.“
Dakle, ono što je za studente plenum, to je za građane – zbor građana. Međutim, zbog izražene centralizacije i korupcije sistema, lokalne samouprave, a s njima i mesne zajednice, tendenciozno su zapostavljene.
Snaga studentskog pokreta leži u neposrednoj demokratiji, koja je, za razliku od predstavničke, nepodložna manipulaciji i potkupljivosti.
Predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje, dok model neposredne demokratije, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu. Studenti nisu, ne žele i ne mogu biti odraz opšte volje. Odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno postavljaju, ne tiču se isključivo studenata i stoga ne smeju pasti samo na njihova pleća.
Sve građanke i građani, koji su po našem Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje o aktuelnoj krizi.
Zbog toga vas pozivamo da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno se organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom predviđeno telo zbora građana.
Pitaju se i odlučuju oni kojih se to tiče – a to smo svi mi.
SVI U ZBOROVE!“
ma kakvi zborovi. imali smo izbore gde vas pobedjujemo ubedljivo i mozemo da vladamo kako hocemo