Na Gradskom trgu sinoć se, na dočeku gimnazijalaca koji su pešačkim maršem išli do Novog Sada, biciklista koji su išli do Novog Pazara i Bogdana Milovanovića koji je biciklom išao do Strazbura, okupio impozantan broj ljudi. Govornici na ovom dočeku poručili su: „Nećemo stati“.
Doček heroja/Vamedia
„Mi nismo ovde da molimo za promene. Mi ih zahtevamo. I sve dok postoji ijedan glas koji neće pristati na laž, dok postoji ijedan korak koji neće pokleknuti pred nepravdom, ova borba će trajati. Zato, neka se čuje jasno – za sve one koji više nemaju glasa da govore, za sve buduće generacije – NEĆEMO STATI!“, poruka je sa sinoćnjeg dočeka.
Pešice do Novog Sada, gde je održan veliki protestni skup u subotu, danima su išli valjevski gimnazijalci. Kiša i hladnoća nisu im smetale niti su, kako kažu, bile prepreka na njihovom putu.
Doček heroja/Vamedia
„Valjevo, probudi se“, poručila je Nađa Matić, predstavnica maturanata, srednjoškolaca i Valjevske gimnazije, koja je za marš do Novog Sada rekla da je to bila najteža šetnja do sada.
„Vreme je bilo promenljivo, čas prevelike temperature, čas pljusak, grmljavina, grad i vetar – ali ništa od toga nas nije usporilo niti zaplašilo da idemo dalje. Veoma zahtevna ruta i deonice, težak teren, uzbrdice, nizbrdice i ravnice pravile su nam žuljeve i probleme sa kolenima i zglobovima, ali naša želja i trud bili su veći čak i od te najteže deonice – Fruške gore. Prošli smo putevima kojima se do sada nije prolazilo, probudili smo i osvestili i najmanja mesta i pokazali svima koliko se srednjoškolci i studenti iskreno bore za bolje sutra svih ljudi u našoj državi. Nastavljamo našu borbu do kraja, ali nam je silno potrebna vaša pomoć. Valjevo, probudi se!“, rekla je Nađa.
Na put do Novog Pazara biciklima zaputili su se i Valjevci, a u njihovo ime Lazar Petrović, učenik 3. razreda prirodno-matematičkog smera u Valjevskoj gimnaziji, rekao je da je i ponosan i tužan istovremeno.
Ponosan jer je veliki broj ljudi spreman da ne ćuti pred nepravdom, a tužan jer ih je sve na put naterala tragedija.
„Ne smemo nikada zaboraviti zašto smo se okupili. Nepravda koja nas je sabrala ovde nije slučajna, nije nesrećan splet okolnosti. Ona je posledica dugogodišnje nebrige, bahatosti i korupcije vlasti koja je izgubila svaki osećaj odgovornosti prema sopstvenom narodu. Tragedije koje su se dogodile nisu izolovani incidenti – one su logična posledica sistema u kojem su najviši prioritet lični interesi i profit, a ne život, bezbednost i dostojanstvo običnog čoveka. Mi, koji smo pešačili, vozili bicikle, dolazili iz svakog kutka, nismo samo pokazali fizičku istrajnost. Pokazali smo ono što ovu zemlju još uvek drži na nogama – solidarnost, hrabrost, veru da je drugačija Srbija moguća. Srbija u kojoj se profesori ne plaše da stanu uz svoje studente. Srbija u kojoj građani podržavaju jedni druge, ne pitajući se za ime, prezime, stranku ili poreklo“, rekao je Lazar.
Lena Lazić/Vamedia
Lena Lazić, studentkinja Fakulteta političkih nauka i bivša učenica Valjevske gimnazije, istakla je da je borba za pravdu ono što ju je podstaklo da upiše baš taj fakultet.
„Prvo su to bila tri dana do Beograda, pa se Beograd pretvorio u Kraljevo, a Kraljevo u Novi Sad. I sada smo ponovo ovde, u našem gradu, u našem Valjevu. U očima građana mi smo heroji, a u našim srcima znamo da smo samo deca, deca koja žele da se izbore za našu budućnost, ali i za budućnost onih koji će nakon nas doći. Koračali smo hrabro, koračali smo i onda kada smo pomislili da nas telo izdaje, koračali smo po kiši, po suncu, po betonu i po travi sa istim ciljem u glavi, istom željom za promenom i istom nadom da će ta promena preći iz sna u javu. Ovo nije kraj naše borbe, ovo je samo početak. Kraj će doći tek onda kada se zahtevi ispune i pravda zadovolji!“, rekla je Lena.
Učenike u protestnom maršu do Novog Sada pratili su i pojedini profesori. Jedan od njih, Željko Ljubičić, ceo marš uporedio je sa Tolkinovom Družinom prstena i njihovim putem u Mordor. Sve nedaće koje su pešake zadesile na tom putu na zanimljiv način prikazao je kroz, kako je rekao, svojevrsnu herojsku priču.
Željko Ljubičić/Vamedia
U njegovo ime govor je pročitala Rada Novaković, spikerka:
„Pravda mora doći, kad-tad u budućnosti, kao u velikim mitološkim pričama, tako i u životu. Ali vreme je da se vratim u sadašnjost, na ovaj trenutak i ovaj događaj. Isprva mi je naslov ovog skupa, ‘Doček heroja’, bio preteran i patetičan, neodmeren… ali kad se samo malo bolje razmisli, a povod mi je bio sinovljev tolkinovski komentar, ova deca, srednjoškolci i studenti, ovi hobbiti i vilenjaci, jesu junaci našeg doba, jesu heroji! I zato, dragi sugrađani, stanovnici Kolubarskog okruga, da ne kažem Šajera, pozdravimo još jednom našu decu, naše heroje“, poručio je na kraju Ljubičić.
Bogdana Milovanovića, koji je prešao na biciklu 1.400 kilometara do Strazbura, građani su pozdravili povicima: „Pumpaj, pumpaj!“
Bogdan Milovanović/Vamedia
„Hvala na ovom divnom dočeku. Ja nisam govornik, bolje vozim biciklu, zato ću vam reći samo jedno – nadam se da naš trud neće biti uzaludan“, rekao je Milovanović.
Doček je potom nastavljen žurkom na trgu i vatrometom, nakon čega su se okupljeni uputili u protestnu šetnju gradskim ulicama.
Kakvo heroji još živimo kao pod Turcima,inače heroji su svi mrtvi
I onda kazete da narod nije za promene. Sram Vas bilo.
Heroj je Milenko Pavlović. Ovo su tulumaši.
Pešačenje i voženje bicikle nije „trud“ koji je neko od ove dece tražio, pogotovo što niko ne vidi kako to vodi u bolju budućnost.
Možda bi trebalo organizovati svakog vikenda u holu Doma kulture žive svirke, tehno i rejv- žurke, jednom mesečno da planinarski savezi organizuju ture pešačenja po Valjevskim planinama.