POKS:Deco, ljudine hvala i izvinite

GrO POKS-a izdao je saopštenje za javnost u kom se izražava divljenje i zahvalnost mladima na iskazanu hrabrost prilikom protesta održanog u Beogradu 15. marta. Saopštenje prenosimo u celosti:

Prošlo je dovoljno vremena od beogradskog okupljanja i protesta. Sasvim dovoljno da bi se realno sagledali efekat i domet događaja. Bilo je tamo svega mnogo vrednog za videti ali i osetiti.

Petak veče stojeći kod Beograđanke nestrpljivo sam očekivao Vaš dolazak. Gledajući oko sebe shvatih da je dvadesetak Valjevaca oko mene a bez da smo se dogovarali i to samo one koje znam. Prvi utisak su mi ostavila lica ljudi. Na njima se videla ogromna doza pozitivne emocije i velike nade. Atmosfera je bila svečana i karnevalska sa jedne strane a sa druge spontana i dečije čista. A onda ste se pojavili Vi, valjevski gimnazijalci. Srce zaigra i svi potrčasmo da vas izgrlimo i izljubimo jer ste svi Vi naša deca. To me natera da se setim angdote kada su dva lika razgovarali o stanju u društvu, beznađu u kome se nalazimo, o posrnulim vrednostima, degradaciji porodice i tradicionalnih vrednosti. O tome kako su omladini bitniji izlasci, novi telefoni i patike od bilo čega drugog. Ovaj drugi, inače poznavalac istorije se samo nasmeja i reče sagovorniku da greši. Srbi imaji taj neki gen koji se koristi samo u posebnim prilikama, onda kad budemo saterani u ćošak. Tada se on probidi i onda nas transformiše u veličanstvena bića.

Gledao sam Vas kako umorni hodate, neki su hramali. To je bila neka Vaša Albanska golgota, ali sa nekim mirom i spokojem kao da je Sveti Sava među Vama lično. Na licu vam se čitala odlučnost kao da Vas vojvoda Mišić vodi. Svaki Vaš potez je bio inteligentan i strategijski ispravan , baš kao što je to nekad vojvoda Putnik činio. Vaši slogani su bili veom lucidni i ubistveno oštri da bi i sam Nušić ustao od stola u nekoj kafani u Skadarliji , skinuo šešir i poklonio Vam se. Bilo je tu i poetike i umetničkih izraza za divljenje. Naravno, kada ste Vi deca Desankina. Sve ste to hrabro nosili kao pravi Obilići, a nepokolebljivi kao sveti Lazar.

A šta ste Vi ustvari hteli? Ništa što to već nismo imali. Još od srednjeg veka i Zakonika Dušanovog koji je bio avangarda pravnog ustrojstva tog vremena u kome niko nije mogao biti aboliran od prestupa pa makar on bio i plemić. Imali smo mi to odavno ali se vremenom to izgubilo. To što Vi zahtevate a i mi sa Vama na način dostojanstven čini onog nenadležnog veoma nervoznim. Toliko nisko je pao onim napadom na Vas za nabavku pirotehnike i ono  jadno apostrofiranje direktorke treće beogradske. A Vi ga u dve reči spakujete na mesto: „ Nisi nadležan“. Što bi Mija Aleksić u Maratoncima rekao : „ Kratko ali j………..o“. A ono nesuvislo šaranje vezano za zvučni top je priča za sebe. Te nemamo, pa onda imamo, pa nismo vadili iz magacina te jesmo te….. „ Samo tetki da odnesem lek“ što bi Bora Todorović rekao u Balkan ekspresu.

Proradio je onaj skriveni gen definitivno. Vi ste ga aktivirali i kao talas se proširio na sve poštene ljude željne života u uređenoj državi gde institucije funkcionišu na način nepristrasan kao što majka Kraljevića Marka savetovaše: „ Ni po babu ni po stričevima“.

Na kraju draga deco i ljudine, mi stariji smo Vam dužni veliko izvinjenje. Žao nam je što smo Vam ostavili ovakvo stanje u društvu. Što nismo bili u stanju da Vam omogućimo da se posvetite nauci, umetnosti,ljubavima, provodu i svega što je normalno za Vaše godine već morate da Vi vraćate stvari u normalu. Čovek se uči dok je živ. Nekad mlađi od starijih, a nekad stariji od mlađih kao što je sada slučaj. Ovo sve je osuđeno na uspeh.

Zato: PUMPAJ, DINSTAJ A POMALO I POHUJ