Večerašnji protest na Desankinom trgu počeo je uobičajeno valjevskim Dnevnikom u pola osam.
Dnevnik:
„Osnovna škola u Donjoj Kamenici, jedna od najstarijih škola u Srbiji koja je osnovana 1829. godine, od sledeće godine biće zatvorena, a djaci će nastavu pohadjati u matičnoj školi u Valjevskoj Kamenici. Rukovodstvo Valjeva je odlučilo da ovu četvorogodišnju školu zatvori zbog „velikih troškova“, koji godišnje iznose 150 000 dinara ili mesečno 12 500 dinara, koliko se izdvaja iz gradskog budžeta. Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović je za ličnu promociju, i to iz budžeta suprotno zakonu izdvojio 4,1 milion dinara što je dovoljno da škola u Donjoj Kamenici postoji narednih 27 godina.
Pored ove škole, gasi se i četvorogodišnja škoola u Klanici, čiji je školski objekat izgradjen 1997. godine. Ova škola, prema uradjenim projekcijama, ima sasvim dovoljan broj učenika u narednim godinama. Razlog koji se ističe je nedostatak pijaće vode u pojedinim mesecima, a vlast ne reaguje na dugogodišnji apel gradjana da se taj problem i reši.
Nisu to jedine škole koje će biti zakatančene , ali je očigledno nesposobnoj vlasti jednostavnije da gasi škole i samim tim i sela, nego da učini nešto konkretno za gradjane koji tu žive. I dok se sa jedne strane zatvaraju škole, osnovce u Brdjanima silom uteruju u prostor dvadeset godina gradjen, za koji je Školski odbor utvrdio da nije bezbedan. Evo nekih primera kako izgleda bezbednost u Šestoj školi: Kada se u jednom hodniku upali svetlo nestaje struje u celom bbloku, strujni kablovi i žžice vire na sve strane, u spremniku za vodu ima korozije i postrojenje nije bezbdeno, nema utikača za struju, protivpošarni aparati nisu dobro pričvršćeni i padaju, kabinet likovnog prokišnjava…u takav prostor treba uterati decu jer vodja zaobilazi naš grad, gradsko rukovodstvo nema čime da mu se pohvali.