Lokalni front: Samo šest promila iz budžeta grada za rešavanje aerozagadjenja

Lokalni front Valjeva izneo je poraznu činjenicu da je gradska vlast u prošloj godini za rešavanje problema aerozagadjenja utrošila samo 0,6% budžeta . Iz Uprave stižu odgovori koji vredjaju zdrav razum, ali cifre i podaci „pred kojima i Bogovi ćute“ govore da će hladni dani u Valjevu ponovo doneti nerešen problem zagadjenja.

Željko Trifuović predsednik Lokalnog fronta na konferenciji za novinare je podsetio da je Lokalni front prošle godine sakupio 1574 potpisa tražeći javnu raspravu o rešavanju problema aerozagadjenja  sa jasno predloženim temama. Umesto toga održana jee jedna druga javna rasprava, a u odgovoru Lokalnom frontu na pitanje kada će biti održana javna rasprava za koju su prikupili dovoljno potpisa, i više nego što treba , sekretar Skupštine Djordje Pavlović je napisao da je rasprava održana.

„Ubedjivali su nas da nije Valjevo „ni Hirošima, ni Nagasaki“. Potom su tvrdili da problem nije nov, da čestice PM10 nisu odavde, već iz vulkanskih erupcija po Sredozemlju. Uostalom, na kraju su priznali, znamo mi za to i radimo na tome, ali, eto, tako je ispalo, a mi ovo i ono, tamo i ovamo…i tako dalje, i tako dalje….Najzad, održan je i jedan tragikomični skup kome su dali lažno ime „javna rasprava“. Bio je to, u Valjevu, debi za novopronađenu naprednu politiku kojoj je ime nedavno lansirao sam predsednik stranke: praviti se blesav“, kaže Trifunović.

Odgovor po pitaju javne rasprave  nosi datum 13. maj 2019. „U njemu sekretar Skupštine grada obaveštava da je javna rasprava o stanju aerozagađenja u Valjevu održana tada i tada. Oprostite, ali kako da nazovemo ovaj odgovor. Kako da nazovemo pokušaj sekretara Skupštine da nas ubedi da smo 24. decembra prošle godine svi mi dobili ono što smo tražili? Nije li nekoga u sivom domu sramota ovakvog odgovora? Ili možda oni misle da im njihove funkcije daju za pravo da se prave blesavi? Lokalni front Va i građani nisu tražili javnu raspravu o stanju aeorozagađenja u Valjevu. Detaljnu informaciju o valjevskom vazduhu Lokalni front je načinio mnogo pre komedije u skupštinskoj sali i podelio je većini prisutnih. Naše informacije o stanju zagađenosti vazduha, konačno, bile su  i povod da, sa drugim građanskim grupama, iniciramo sakupljanje potpisa kako bismo gradske službenike konačno privoleli da rade posao za koji su plaćeni“, navodi Trifunović.

Za Lokalni front nesuvisao odgovor nije iznenadjenje , a Trifunović kaže i da je u raspravama o  izmenama Statuta bilo vidljivo da se najviši gradski funkcioneri poprilično gade nečega što se zove izveštavanje građana ili, ne daj bože, polaganja računa pred građanima. U najboljem slučaju spremni su, kažu, da račune polože na nekim izborima. Pritom se sasvim sigurno nadaju da će ti budući izbori biti održavani po scenariju u isto vreme neverovatnih i žalosnih jesenjih izbora u mesnim  zajednicama.

„Rezultati njihovih nedavnih istraživanja, međutim, upozorili su ih da u Valjevu ima sve više građana koje zanima kako se troše pare koje su uplatili u budžet grada, recimo u namenski fond za zaštitu životne sredine. Ima sve više građana koje bi voleli da znaju zašto se samo drugovima beogradskim delka novac predviđen za javno informisanje. Ili zašto kanalizacija na Divčibarama, javna nabavka na kojoj su, sećate se, ostvarene rekordne uštede, nije završena  ni za planiranih 120, pa ni za 500 dana. Ocena ovih istraživanja, podvučena zvižducima na Džez-festu, podsetila je najzad bahate funkcionere da u Valjevu postoje i nekakvi građani koji žele da budu pitani o nekim važnim stvarima. I takva kakva je bila, odglumljena javna rasprava, bila je priznanje da problem zagađenja vazduha više ne može da se gura pod tepih“, konstatovao je Željko Trifunović.

Odbornik u Skupštini grada Ljubomir Radović podsetio je  na njegov predlog dopune dnevnog reda na poslednjem zasedanju Skupštine – da se obezbede sredstva i raspiše javna nabavka uređaja za merenje koncentracije čestica PM 2,5. „Da li je ovakav uređaj potreban? Potreban je. I to ne jedan. Ako je važno da znamo kolika je koncentracija sumpor-dioksida, koji se na tri merna mesta u gradu meri svakodnevno, onda je mnogo važnije merenje koncentracije čestica PM 2,5. Pritom, recimo, za sumpor-dioksid prošle godine ni jedan jedini put u Valjevu, nije bila prekoračena granična vrednost. Koliko puta i u koliko dana je bila prekoračena dopuštena vrednost PM 2,5 nećemo saznati. Da li je cena mernog uređaja previsoka? O tome više govori podatak koji je u listu „Napred“ izneo dr. Zoran Živković: troškovi bolovanja izazvanih zagađenim vazduhom iznose u Srbiji godišnje oko 325 miliona evra“, kaže Radović.

On kaže i da je ovaj mesec  trenutak da se  podsetimo na izreku koju gradonačelnik tako rado koristi:“Kada brojevi govore i bogovi ćute“.

„Nadamo  se da nemamo posla sa gradonačelnikom koji je uveren da je njegova pozicija nešto malo iznad božanske, pa da ovo pravilo za njega ne važi. Dakle, brojevi iz završnog računa  govore sledeće: čitav Program 6, Zaštita životne sredine, raspolagao je fondom od 18 700 000 dinara. Stvarno je utrošeno 57,58%, 10 766 712,66 dinara. Od toga je za kvalitet vazduha, i to ne sve, bilo planirano milion i po za usklađivanje projekata i planova. Nije potrošen ni dinar. Dva miliona namenjeno je kapitalnim subvencijama za opremanje Toplane, utrošeno je 1 637 459,25 dinara. Milion dinara galantno je dodeljeno za merenje zagađenosti vazduha i nivoa buke. Utrošeno- 96 hiljada dinara. Molimo bogove za trenutak tišine: na kvalitet vazduha u ovom gradu u prošloj godini utrošeno je maksimalno  1 733 459,25 dinara! Nešto malo više od 0,6 promila budžeta“, kaže Radović.

Brojevi ne lažu, tvrde u Lokalnom frontu jer šest desetohiljaditih delova ukupne cifre koju je grad potrošio u 2018. prava su mera pažnje i ozbiljnosti sa kojom su gradonačelnik i gradska uprava do pred kraj godine radili na rešavanju problema aerozagađenja!

Koliko ćemo i na šta potrošiti u ovoj godini? Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine o vazduhu govori u tri stavke: milion i 150 hiljada za merenje zagađenosti vazduha i buke, milion i po za usklađivanje projekata i planova iz zaštite životne sredine, pod uslovom da se i sredstva namenjena vazduhu kriju u tački specijalizovane usluge, što još, kažu, ne znamo. Najveća stavka u budžetskom fondu biće subvencija od 45 miliona koju će utrošiti „Toplana“ na opremu za  smanjenje emisije štetnih gasova. Ova subvencija pominje se i u godišnjem izveštaju Zavoda za javno zdravlje koji je kao prilog broj 3 uvršten u izveštaj o aktivnostima stručnog tima za smanjenje aerozagađenja. „U poglavlju Preduzete mere, stoji sledeće: Gradska toplana je promenila energent, umesto mazuta koristi prirodni komprimovani gas. Međutim, kaže dalje Zavod za javno zdravlje, to neće značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u samom gradu, s obzirom da se toplana nalazi na obodu grada. Ova procena, uz malo drugačije objašnjenje, potpuno se slaže sa činjenicama iznetim u Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2017. godinu: proizvodnja električne i toplotne energije, u velikim toplanama, stvara samo oko 3-5 % ukupne emisije čestica PM10 i PM2,5, što pokazuje tabela 3 na 17. strani izveštaja“, navodi Radović.

PO mišljenju Lokalnog fronta prvi hitan korak,  mora biti prepakivanje budžeta i planiranje rebalansa koji će već u narednih nekoliko meseci obezbediti ostvarivanje racionalnih predloga stručnog tima koji su uglavnom oslonjeni na postojeći Plan kvaliteta vazduha. Vremena za to nema previše: do početka grejne sezone ostalo je oko četiri meseca.

„Drugi važan korak mora biti definisanje konkretnih programa i njihovo oročavanje. Upravo onako kako zahteva svaki programski budžet. Očekivani rezultati moraju biti mereni opipljivim indikatorima, koji će odbornicima Skupštine i građanima Valjeva na lak i razumljiv način pokazati koliko je koji program, u poređenju sa uloženim sredstvima, odista dao rezultate. Kako to sada izgleda prikazuje nam „najbolji budžet u istoriji Valjeva“. U programu 6, Zaštita životne sredine, indikator je broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti kvaliteta vazduha, pa je taj broj u 2018. bio 15, sa ciljem da se u narednim godinama smanji na 10. Ovakvi indikatori besmisleni su iz dva razloga: prvi je što ne znamo na koji element zagađenja se odnosi pojam granična vrednost, a drugi što se u Valjevu broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti PM10 i PM 2,5 izražava u stotinama, a ne u deseticama“, kaže Radović.

Imamo onda kao indikator da je usvojen plan kvaliteta vazduha. I jeste, još u novembru 2016. Nikome nije palo na pamet da kao indikator uvede izvršenje pojedinih tačaka iz akcionog plana kvaliteta vazduha. A kada građani hoće da saznaju šta je od svega toga odista urađeno, neko se u gradskoj upravi naprosto pravi blesav!

Lokalni front  veruje da kratkoročni politički interesi ne bi smeli da ometaju poslove koji stoje  pred stručnim timom, pred Skupštinom i gradskim službama. Svima nama, uostalom.

„Da je ovakav stav prihvaćen u martu prošle godine, da je iskreno analiziran tada tek dvogodišnji nerad na kvalitetu vazduha i godinu dana ranije započelo delovanje na merama o kojima sada govori stručni tim,  da su tada rebalansom opredeljena potrebna sredstva, grad bi sa mnogo više optimizma mogao da čeka oktobar 2019“, zaključio je Radović.