Mladi i deca na selu gotovo nemaju šansu da jednog dana postanu ozbiljni sportisti. Razlog nije samo u sposrtskoj infrastrukturi nego u ne zainteresovanosti društva da organizuje rad sa njima.
Valjevska sela najčešće raspolažu terenom koji je u sklopu škola na kojima je moguće igrati basket ili odbojku dok poneko selo ima kakav takav fudbalski teren . Ozbiljnije bavljenje sportom nije odlika nijednog valjevskog sela , a oni koji su zaduženi za infrastrukturu kažu da nije pitanje infrastrukture.
„ Nije problem infrastruktura i mi kao grad možemo moguće i više da uložimo .Sva sela imaju u okviru škola teren. Zaista to nisu tereni po evropskim standardima ali postoje prilagodjeni i zemljištu na kom je gradjen i potrebama. U lelić smo prekjuče oterali koš, i svi imaju i golove i lopte . Problem je organizacija života na selu. Problem su profesori koji se zadrže par sati u školi i odu . Tamo nema klubova nema ko da ih trenira. Nema organizovanog načina bavljenaj sportom. To je problem i država nije našla odgovor za to. Rekvizita ima ali nema ko da ih koristi.Bolji su tereni u Poćuti nego na Petom puku , bolji su u Brankovini nego u Novom naselju , na Stavama bolji tereni nego u Četvrtoj školi. Nema hala to je tačno i to može da se uredi sa 12 miliona dinara“, kaže direktor gradske Direkcije Dragan Jeremić.
Šanse da postanu sportisti deca na selu gotovo nemaju . Sve se u najvećoj meri svodi na roditelje i njihovu spremnost da decu odvoze i dovoze sa treninga u Valjevu.“ Ima puno talentovane dece , meni je jako žao recimo OKVA014 je imao dečaka iz Dračića koji je zaista talentovan , ali je režim treninga njemu bio neodgocarajući i njegovi roditelji nisu mogli to da isprate. Ima takve dece u svakom sportu. Ali sve se svede na roditelje jer prvo i osnovno dec nemaju odgovrajući prevoz“, objašnjava Jeremić.
On tvrdi da nedostaje društvena briga i inicijativa . Na pitanje da li bi grad bio spreman da projektno finansira profesore fizičke kulture koji bi obilazili sela Jeremić odgovara potvrdno. „ Naravno , zašto da ne . Kada bi se profesori organizovali i izašli sa projektom prema gradu , grad bi to podržao. Jedan dan u jednom selu drugi u drugom i tako redom . Vrlo brzo bi se potom pronašla još neka rešenja , ali jednostavno nema volje za tim. Profesori odrade svoje kratko u selu i brzo odu ne zanima ih šta biva sa tom decom posle , čime se oni bave i da li im je potrebno bavljenje sportom. Takav vam je slučaj bio sa predlogom koji smo imali prema lekarima da se na isti način organizuju za valjevska sela. Odgovor je bio da nisu zainteresovani“, odgovara Jeremić.
S.V.