Elita znanja u Valjevu ćuti jer je nema ili ne postoji?

Valjevo se prvi put u svojoj istoriji susreće sa nedostatkom kulture i ozbiljnom pretnjom da nered i haos mogu savladati red i pristojnost. Valjevske elite znanja na ovu pojavu ne reaguju adekvatno, one stoje po strani, zatečene novonastalom situacijom u pokušaju da ignorišu okruženje koje ih više ne vidi.

Ako izgovorimo reč kultura, najčešće ćemo biti pogrešno shvaćeni i usko definisani na programe i sadržaje u delu umetničke kulture, ali kultura življenja je sveobuhvatan poredak stvari , upotreba i način korišćenja života i čovečnosti u miljeu društva. Na definisanje kulture jedne zajednice, poput Valjeva utiče mnogo faktora, najpre stepen njene nezavisnosti i mogućnosti da izgradi sopstvenu i prepoznatljivu kulturu koja je definisana iz potreba ovdašnjeg stanovništva i ukorenjenih dogmi. Njena osobenost i samim tim stepen prihvatljivosti proizilazi iz usaglašenosti sa osobenostima pojedinaca koji se mogu smatrati nosiocima ili kreaatorima kulture življenja. Na tu kulturu nedvosmisleno utiče politička kultura.  „Političku kulturu čine vrednosti, uverenja, ubeđenja, stavovi, simboli, stilovi i obrasci političkog delovanja i ponašanja pojedinca i društva. Ona presudno utiče na izbor ciljeva i pravaca po kojima se pojedinci, društvo i država kreće i razvijaju.” Čedomir Čupić

Šta se dogodilo u Valjevu sa političkom kulturom?

Ako se osvrnemmo unazad videćemo da su brojne političke grupacije imale svojih pet minuta u Valjevu. Neke “minutaže”, bivale su nešto duže, neke kraće, ali je nedvosmisleno činjenica da je Valjevo imalo dovoljno snage da iznese političke promene. Neke od njih ostavile su više , a neke manje traga na živote gradjana. Ali nijedna nije bila ona koja je uspela da krajnje korisnike odredjenih oblika te političke kulture svede na podanike I uspostavi podaničku kulturu.

Valjevo se ponosilo činjenicom različitosti, ako ništa drugo ono bar u pravu izbora I stepena prihvatanja političkih kultura koje su im predlagane. Pokušaj uvodjenja autokratske vladavine kod pojedinaca u ovom slučaju, gradjana prihvaćen je stoga različito. Na to odredjenje uticala je materijalna, odnosno ekonomska zavisnost pojedinaca. Oni kojima je ponudjena odredjena dobit nije bilo stalo do opšteg dobra I značaja prihvatanja novog načina razmišljanja. Prihvatanje se uklopilo u nameru I potrebu autoritativne vlasti koja za krajnji cilj ima potpunu I slepu podaničku strukturu ispod sebe. Njome se lako manipuliše, neetički standardi se lako postižu I uvode, a krajnji cilj je odsustvo sopstvenog stava I čak prava na sopstveno mišljenje . Mišljenje kojim preovladjuje jednoumlje. Različitost u mišljenju u tom se slučaju od strane takvog političkog miljea definiše kao stanje pobune I revolucije.

Na ovakvo stanje u Valjevu umnogome su odlučili uticaji sa nivoa Republike, preslikane matrice ponašanja. Kakvu smo političku kulturu mogli da vidimo proteklih nekoliko godina? Manipulacija, obmana, laži, odsustvo ideja I pravca , izostanak cilja dobrobiti društvene zajednice – Dobro ti je , ako je meni dobro!

Faktori koji utiču na stanje kulture pored političara uvek su elite znanja, duha , ali I mediji kao poluge prenosa vlasti I plasmana stavova I jednih I drugih. U vremenu kada politička nekultura pokušava da ostvari dominaciju negativnim trendom uvodjenja podaničke kulture, elite znanja I mediji mogu biti korektivni faktori.

U Valjevu se prosto rečeno bitka vodi na polju medija, odnosno bespoštednoj borbi jednih da očuvaju odredjeni nivo I političke I društvene svesti I drugih koji rade na upodobljavanju društvene zajednice za sprovodjenje loših političkih ciljeva zarad lične dobiti pod izgovorom preživljavanja.

“U autoritarnim vladavinama mediji se koriste samo u propagandne i manipulativne svrhe.” Filip Breton, Izmanipulisana reč

Izostaje elita znanja. Upravo one elite koje imaju kompetencije da predoče realnu sliku stvarnosti.

Zabluda je da u Valjevu takve elite ne postoje. One postoje, ali su sebe učinile nevidljivima u najvećoj meri smatrajući da njihove kompetencije nisu dovoljno snažne da bi bile popularisane. Ali svaki pripadnik te valjevske elite dobro zna da red  uvek teži da nadvlada nered I haos. Na ovaj ili onaj način red daje završnu reč. Valjevske elite znanja neće moći još dugo da budu nevidljive jer se stanje nereda odražava I na njihov život. Profesori, doktori nauka, magistri, svi oni postoje čak I ako ne shvataju da od njihovog uključivanja zavisi kretanje I razvoj  kritičke misli. Osnov ili narodski rečeno “odskočna daska” za uvodjenje reda u haos jeste radjanje kritičke misli. Iz tog razloga u Valjevu imamo snažnu političku kampanju da se svaka kritička misao uguši. Jer na kraju, kritička misao nije svojstvena političkom podaništvu I autoritativnim režimima.

Činjenice nedvosmisleno govore da elita znanja ćuti u Valjevu, ali da li I misli dok ćuti? Ako misli, shvata li da cenu njihove nevidljivosti plaća celo društvo? Ako ne misli, u čemu je  njihova svrha ili cilj postojanja?

Da stvari budu jasnije, Mona Liza bi ostala samo jedna slika više da nikada nije postala dostupna oku posmatrača.

S.V.