Na reci Kolubari došlo je do pomora ribe. Iako su prijave podnete gotovo da su šanse da se uzročnik pomora pronadje minimalne. Pretpostavka je da je neko isprao cisternu nakon prskanja neke poljoprivredne kulture.
Pomor ribe u rekama na žalost nije retkost. Ozbiljni zagadjivači uvek postoje. Ovoga puta do pomora je došlo na reci Kolubari oko 300 metara uzvodno od Plavog mosta. Ognjen Krnetić ribočuvar preduzeća Casini fishing koje je nadležno za staranje o vodama kaže da je uginulo oko 500 komada ribe i to mrene, skobalja, štuke i smudja. „Riba je praktično koncentrisana bila kod mosta i to je bila jeziva slika . Grupisana mrtva riba plutala je rekom i došla do mosta. Obavestili smo odmah i policiju i inspekcije , a ribu smo odneli na Veterinarski institut kako bi se ispitao uzrok. Ali na žalost riba koju smo zatekli po izlasku već je bila naduvena što znači da je do pomora došlo znatno ranije pa je pitanje šta tu analize mogu da pokažu. Za ispitivanje je neophodnoda riba bude odneta odmah nakon uginuća“, kaže Krnetić.
Po njegovim rečima pomori ribe se dešavaju zbog neodgovornosti i načina rada pojedinaca koji inače po zakonu nije dozvoljen jer ugrožava životnu sredinu. „Na Kolubari u skorije vreme nismo imali pomor, ali zato na Ribnici , na reci Jadar jesmo. Najveći pomor bio je pre deset godina na Drini. Radeći ovaj posao zaista sam svašta video“, kaže Krnetić.
On navodi da se u tom delu uz obalu Kolubare nalaze i ispiračii šljunka , ali i mlekare koji su ozbiljni zagadjivači dok se protiv jedne od mlekara vodi ozbiljan postupak. „Ne možemo reći šta je tačno uzork ovog pomora , ali s obzirom na činjenicu da se samo par sati kasnije riba normalno ponašala u vodi , pretpostavljamo da je neko oprao cisternu nakon prskanja neke poljoprivredne kulture. Samo tako je moglo doći do brzog i kratkoročnog efekta . Neodgovornost je uvek najveći uzrok i stalna pretnja , ljudi ne razmišljaju o oome što rade i kakve efekte to ima po njihovu okolinu“, objašnjava Krnetić.
Kako kaže sada je u pitanju bilo oko 500 komada ribe, a na žalost često se dešava da te cifre budu značajno veće. „Mi uvek obaveštavamo nadležne , ali ponekad se dogodi da upravo neko od njih zataji na svom poslu i sve pada u vodu. Imali smo slučaj da je u toku jedne večeri na Rinici došlo do pomora ribe , sa policijom i inspekcijama , tužiocima otišli smo do cevi gde je izlazila i dalje otrovna supstanca , ali čovek iz RHMZ kada smo ga pozvali je rekao da on ne radi noću. Pa ne možemo mi da odredimo kad će ria da ugine , uginula je uveče. On nije došao , a jedino je njihov uzorak vode merodavan“, objašnjava Krnetić.
Valjevski ribolovci ukazuju da se ovakvi dogadjaji ne bi smeli dešavati , a kao ozbiljne krivce u dopisu koji su dostavili valjevskim medijima navode: „ Svaka solidnija valjevska firma ima svoju divlju deponiju,koju bez ustezanja koriste i „savesni gradjani“ za odlaganje svega i svačega ( jagnjeće kože, mrtvi stenci, bela tehnika na gomilama gradjevinskog otpada).Stanica za prečišćavanje otpadnih voda, je priča za sebe. Sve ovo se dešava na nekih 9-10 km udaljenosti od centra grada. Ne bismo voleli da smo u pravu, ali u predstojećem periodu niskog vodostaja, radova na Obnici i ispiranja šodera rezimom 7/7 dana u nedelji, moze doći do katastrofalnog pomora ribe”.
Javnost obično nakon ovakvih dogadjaja biva zgrožena I postupci nailaze na osudu , ali ozbiljnijeg I aktivnijeg rada na suzbijanju ovakvih pojava od gradjana nema. Reaguju ribočuvari I ribolovci dok ostali I ne misle da se time bave. Zato rribolovci na kraju I poručuju:
“Progovorite o ovome, ako već nadležne inspekcije ćute i ne rade ništa godinama. Pokušajmo deci da ostavimo bar onako kao što smo nasledili. Pokušajmo da zajedno sa ribočuvarskom sluzbom (koja svaki incident prijavljuje) nateramo nadležne da reaguju. Reagujmo, da nam Kancelarija Evropske unije, ne rešava probleme u našem dvorištu”.
Ognjene kolikoje tvoja firma dala para za poribljavanje Valjevskih reka..Pošo vidim daje naziv firme zvući moćno..
Nisise oglasio povodom radova kod kapedoma,kolikoje tu ribe uginulo..A nas pecaroše juriš ko nevreme …