Porazna je statistika koja pokazuje da se tek svaki deseti novozaposleni gradjanin zaposli posredstvom oglasa, konkursa ili NSZ. Još je poraznije što tek svaki peti zaposleni može da napreduje na osnovu kvaliteta rada. Šta je presudno?
U Srbiji se način zapošlajavanja jasno iskristalizovao. Najčešće vam je za to potrebna dobra politička, rodbinska, prijateljska veza i takve informacije u Srbiji više nisu vest. Vest je bila ove godine 25.maja kada je direktor KC u Nišu dr Zoran Radovanović apelovao na „kolege, prijatelje, poznanike, političare, drugove, saradnike i ostale“ da ga ne zovu zbog zapošljavanja u toj ustanovi. On je na sajtu bolnice objavio pismo u kome apeluje da prestanu da ga zovu „Molim Vas da prestanete da me pozivate, šaljete poruke, mejlove, apele, jer iste stotinke kako je raspisan oglas, krenula je kanonada…“, naveo je tada Radovanović.
Da li iko može da pojmi koliki je pritisak trpeo ovaj čovek od trenutka objavljivnja oglasa kada je odlučio da sve javno zamoli da prestanu?
nekada je za zapošljavanje bilo potrebno znanje , umeće, kvalifikacija, godine čekanja na posao i malo sreće. U sreću se u Srbiji više niko ne uzda.
Niko se ne uzda ni u kvalifikaciju jer podaci pokazuju da na birou rada ima nezaposlenih sa fakultetom. Samo pominjanje Nacionalne službe zapošljavanja dovodi do poraznih podataka da se tek svaki deseti novozaposleni zaposlio preko ove službe . U samoj službi kažu da podaci koje iznose pojedine organizacije nisu sasvim tačni te i da su njihovi bolji , ali potvrdjuju da su oni ti koji pomažu kod sticanja prakse i prvih saznanja o poslu.
Hteli mi to da priznamo ili ne Srbija se polako opredelila za negativnu selekciju sprovodeći nepotizam. Tako smo došli u situaciju da se na brojnim radnim mestima nalaze ljudi bez znanja, bez kvalifikacije koju traži to radno mesto. Nepotizam je doveo do toga da je majka zaposlila ćerku, suprug suprugu, tetka sestrića , partija člana. Nije pitanje koje se postavlja da li znate to da radite već ko je vaša veza? Ta veza dovela je do toga da što je više takvih kadrova kvalitet rada celog preduzeća bude doveden u pitanje. Ne treba kriviti srednjoškolca poljoprivredne škole što vam u nekom odeljenju pravne službe ne zna reći koje su vaše zakonske mogućnosti jer je njegovo poznavanje zakona nepostojeće .
Zvuči loše?
Može još gore:”Infostudovo” istraživanje je pokazalo da je čak 45 odsto anketiranih navelo da je za napredovanje potrebna pripadnost nekoj političkoj partiji, a još 40 odsto je potvrdilo da se može napredovati i ukoliko zaposleni ima blizak odnos sa šefom.Tek svaki peti zaposleni može da napreduje na osnovu pokazanih rezultata rada. Zaposleni u javnoj službi i ne mora da se dokazuje radom jer po mišljenju koje je ustanovljeno to nije ni bio motiv . Motiv je zaposlenje samo po sebi , zarada koja se isplaćuje na kraju meseca pa su retki oni koji su krenuli u osvajanje radnog mesta trudom i zalaganjem.
Kao narod smo u potpunosti pomešali odnosno zloupotrebili zapošljavanje preko veze. Veza može biti i preporuka ranijeg poslodavca koji će budućem reći pozitivno o osobi koja konkuriše. Preporuke su kod nas drugačije protumačene jer one ne sadrže informaciju o kvalifikaciji ili sposobnosti već isključivo o podobnosti i potrebi .
Iz svih ovih razloga više nisu vest nepotizam i korupcija već slučaj direktora KC Niš. Pogotovo što je to jedinstven slučaj , a toliko je direktora….
Nepotizam (od latinskog: nepos, nepotis = nećak, potomak, unuci i talijanskog: nipote = nećak) je termin kojim se označava tip ponašanja najčešće nosioca političke, ekonomske, vojne ili neke druge moći, koji na osnovu svog povlaštenog položaja u hijerarhiji, favoriziraju članove svoje porodice ili prijatelje u odnosu na druge osobe, bez obzira na njihovu stručnu sposobnost kod zapošljavanja, davanja poslova ili dodjeljivanja nekih benificija.
S.V.