Bez političke volje I gradjanske hrabrosti nema rešenja za problem aerozagadjenja

Da bi se problem aerozagadjenja rešio u Valjevu neophodna je politička voja I odluka da se pristupa rešavanju. Toga u Valjevu nema. Dodatno otežavajuća okolnist je što oni koji bi trebalo tim problemom da se bave na nivou države to takodje ne rade, zaključci su razgovora pod lipom na temu aerozagadjenja.  

Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku i  doktorand Radgers univerziteta  (Nju Džerzi, SAD) kaže da je na snazi prikrivanje problema I spinovanje najvažnije vesti I informacije drugim vestima koje nemaju utemeljenje. Podjednako Valjevo ne koristi fondove EU koji mogu donirati sredstva jer I ne rade projekte sa temom energetske efikasnosti.

„Problem u Valjevu je deo šire priče, koliko sam upoznat vlasti ovde nisu učinili ništa po pitanju korišćenja fondova EU po tom pitanju. Pogledajte šta je Vrbas uradio. Postoje fondovi koji mogu sve da finansiraju. Poslednjih godina su i Užice, Pančevo dobili donacije . Ja ne znam šta se to u Valjevu čini, ali do sada nije vidjen nijedan projekat koji bi smanjio aerozagadjenje. O posledicama aerozagadjenja treba da govore lekari. U Srbiji se govori o osiromašenom uranijumu, konkretno spinovanje, a kome odgovara širenje te priče dok se s druge strane konkretni problemi ne rešavaju, mogu samo da pretpostavljam“, kaže Kapor i dodaje :“Ako bi gradske vlasti ne urade ponovo ništa preporučujem gradjanima u zimskim mesecima da nose maske preko lica i sa tim se uopšte ne šalim bez namere izazivanja panike mislim da će time doprineti najviše zaštiti sebe i svoje porodice.“

Niske cene lošeg ogreva često su presudne da se gradjani odluče za neki energent pa je zato neophodno  razvjanje gradjanske svesti. Istovremeno nedostatak gradjanske hrabrosti ozbiljna je smetnja.“ Oni koji mogu da nešto učine njih to ne interesuje, konformizam je na snazi. Svako od nas treba da uradi koliko može. Sve što je Srbija do sada uradila uradila je pod pritiskom EU i možemo da se nadamo da će tako biti i sa energetskom efikasnošću“, zaključuje Kapor.

Dr Branimir Jovančićević, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član odbora za životnu sredinu SANU, član Evropske asocijacije organskih geohemičara i naučnog odbora Evropske asocijacije za hemiju životne sredine kaže da je ključna odluka da se pristupi rešavanju problema.

„Rešenje je najpre odluka da se nadje rešenje. Takva odluka ne postoji. Nije to samo aerozagadjenje već svi ostali aspekti kada je u pitanju zaštita životne sredine. O tome se mnogo govori , a ništa ne radi. To je politička odluka i očito još nije došla na dnevni red. U svetu postoji stav da tehnološki razvoj ne postoji ukoliko ga ne prati razvoj zaštite životne sredine. Aerozagadjenje osećamo nekoliko meseci, a tu su i zagadjena jezera, reke, Srbija postaje jedan kontejner za smeće. Izjave političara nemaju nekog smisla, stručnjaci su na neki način izolovani i sami rade na tome. S jedne strane politika, s druge stručnjaci sa treće gradjani nema rešenja na taj način. Ozbiljnom monitoringu se nije pristupilo, ali su posledice vidljive“, kaže Jovančević.

Slično misli I Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke i predsednica RO za zaštitu životne sredine.

“Nažalost ekologija nije tema u smislu rada već više priče , iskreno se nadam da dolaze bolja vremena kad je u pitanju važnost ovih tema. To je ozbiljna tema u Evropi I zelene stranke prave uspeh , pogledajte Nemačku. Gradjani Evrope to prepoznaju I tu se dobijaju I gube izbori.. Na žalost kod nas to nije tema u fokusu. Naši gradjani imaju egzistencijalnih problema I uvek po starni stavljaju teme koje se tiču svih nas , a koje prevazilaze stranačke interese. Nadam se da će se stvari pokrenuti I to je tema budućnosti”.

Ako ima volje na nivou države svaki problem može da se reši uz pritisak javnosti. Gradjani treba da pokažu svoje nezadovoljstvo, ali je  bitno je da gradjani budu više zainteresovani kako bi izvršili pritisak. Svi govornici na tribini smatraju da  bez političke volje nema rešenja.

 Dejan Bulatović, potpredsednik Stranke slobode i pravde  kaže da miistarstvo ne radi ništa I da ako oni kao krovna institucija ne rade ništa ne treba da čudi da se na  nivou grada problem ne rešeava. “Razočaravajuće je da ovako lep grad ima problem , to je strašno. Prolazimo pored ovog drvoreda oni hoće da ih seku, prolazimo pored deponije koja je polulegalna I poluilegalna. Gradska vlast sakati pluća grada, Kolubara je u lošem stanju. Ovde sam služio vojsku I živeo sam ovde pre 20 godina. Velika je razlika verujte po ovom pitanju. Problem je u ministartsvu za zaštitu životne sredine. Ministar Trivan je bio sekretar u Beogradu za pitanje zaštite životne sredine I ništa nije uradio , a sad je ministar. To je slučaj kao sa Vulinom nije služio vojsku, a on nas sad valjda brani. Zašto Trivan nije ovde? On laze I štiti interese SPS-a da dobije novac za kampanju , a kad se ozbiljno govoi o ovi temama njega nema. Zato ćemo ih na smetlište I da se više nikad ne bave politikom u Srbiji”, poručio je Bulatović.

Posetiocima tribune obratio se I Dragan Petrović, pronalazač ekoloških peći koji je ispričao iskustva na ovom polju:

“Biomase imamo jako puno. Imamo poljoprivrednu biomasu, ali I drvnu kod nas je zastupljen pelet I sečka , ali malo se govori agrarnoj biomasi koje ima više. Problem je što nije bilo načina da se to iskoristi. Agrarana biomasa je jeftinija , žetveni ostaci koji se kod nas pale , a ne bi trebalo. Resursa ima toliko da nije potrebno seći šumu. Ko energent nijedno stablo ne bi trebalo više da se poseče. Sav otpad iz drvne industrije može da se koristi kao gorivo. Ova peć je mali potrošač , kubik drveta teži oko 1000 kg , ova peć troši dve ili tri hiljade kilograma za celu zimsku sezonu, poenta je u sagorevanju, u načinu sagorevanja I korišćenju tako dobijene  energije”, rekao je Petrović.

S.V.