Povodom obležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, most na reci Ribnici zasijao je mioničkom narandžastom podrškom svim ženama sveta.
Ovom prilikom predsednik opštine g-din Boban Janković izjavio je da su se građani i prijatelji opštine Mionica okupili na mestu gde je naš slavni vojvoda Živojin Mišić preokrenuo tok Prvog svetskog rata i srpski poraz pretvorio u pobedu srpskog naroda.
”Srspske majke, sestre, supruge i ćerke borile su se u ratu rame uz rame sa srpskim junacima, spremale ih, čekale ih i volele, a koji su sa fronta njima pisali ljubavna pisma sa jednom jedinom željom- da se vrate svojim ognjištima, svojim dragama i deci.
Upravo ta žena, koja i danas živi u svakoj srpskoj porodici zaslužuje da bude poštovana i voljena.
Svima onima kojima je blagostanje u porodici nepoznanica, treba zajednički da ukažemo da je naš jedini izbor, MIR, SLOGA i LjUBAV!
Simbolika mosta na Ribnici, za sve nas ima mnogo šire značenje. Mostovi spajaju ljude, nacije, gradove.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, Mionica je poslala poruku da nasilje nije dobro, da se protiv njega treba boriti. Muškarci i žene tako različiti, a tako potrebni jedni drugima i podjednako važni za opstanak porodice, društva i sveta koji delimo. Nasilje je neprijatelj svakom ljudskom biću. Suprotno nasilju nad ženama, stoji herojski odnos prema ženi, primer kakav je u privatnom životu dao slavni vojvoda Živojin Mišić. U vihoru ratnih vremena, najveću snagu vojvodi daje upravo porodica. Značaj koji porodica ima za njega ogleda se u njegovom odnosu, najpre prema majci Anđeliji, zatim prema voljenoj ženi Lujzi i posebno prema deci. Živojin Mišić je u 19.veku znao da je žena mnogo više od majke i domaćice, ona je stub kuće, izvor snage i bezuslovne podrške za svoju porodicu. Da bi se taj izvor snage održao, žena se treba poštovati i negovati kao cvet, jer porodica je srećna kada je žena srećna.
U narednih 16 dana i nadalje, u korak sa programom Republike Srbije, pokazaćemo da je Mionica deo sveta, da se brine o svojim sugrađankama i da usklikuje veliko DA blagostanju u PORODICI.”
Само кад би се мало ближе дефинисало шта се сматра насиљем у породици (не знам зашто су сузили акцију само на жене, а шта ћемо са осталим члановима породице, посебно са децом). Застрашивање, претње, уцене, понижавање, ниподаштавање, непоштовање, игнорисање, физичко насиље, занемаривање, сексуално злостављање, неиспуњавање културних и образовних потреба чланова породице, одсуство љубави, разумевања, све ово и слично понашање, по мени, сматра се недопустивим, НЕ ДО ПУСТИ ВИМ! Кад би се мало ближе елаборирала свака од набројаних ставки, многи од оних који мисле да је довољно ако само декларативно прихвате овако уопштено формулисану паролу ове акције, имали би прилику да се добро замисле да нису у групи оних који, просто речено, спадају у ПОРОДИЧНЕ СИЛЕЏИЈЕ. Шта је за њих дерати се на жену и дете (па нисам их одрао од батина), шта је за такве да оду у кладионицу и спискају дечју књигу, ципеле, јакну, да се нашљемају ко будале и булазне свашта пред децом (тата је весео), да запрете жени, а вала и да је шљисну (па шта, васпитна шамарчина), или да се загрцну од смеха кад онако, мачистички, сексистички, простачки, мртви ладни пред децом причају оно што мисле да је духовитост: Кад уђеш у кућу, удари жени шамарчину, ако ти не знаш зашто, знаће она, и зацениће се од смеја, баја, даса). Или ће на друштвеним мрежама цитирати ИЗ Андрићевог неког дела, под фирмом да је то рекао лично Андрић, па кад нобеловац мисли тако о женама…: “U svakoj ženi ima đavo koga treba ubiti ili poslom ili rađanjem ili i jednim i drugim, a ako se žena otme i jednom i drugom, onda treba ubiti ženu.”
Ivo Andric
Мудар, начитан, еј, цитира нобеловца!
И уопште, прво свак да погледа себе, па онда нешто да парадира својим као залагањима за љубав, толеранцију, поштовање и остало.