U Valjevu već neko vreme postoji Udruženje potrošača Vapot koje se za razliku od postojećeg Udruženja bavi zaštitom potrošača u svakom segmentu .
U međusobnim odnosima potrošača i trgovca, korisnika i pružaoca usluge, prvi su uvek ekonomski slabije strane i potrebna im je društvena zaštita, koja se kod nas ostvaruje na osnovu Zakona o zaštiti potrošača. Udruženo ovim Zakonom, najpre zbog osnaživanja i razvoja svesti, a zatim da se tako udružen, stalno informisan i planski obučen, dosadašnji pasivan kupac pretvori u aktivnog potrošača, koji zna i svestan je svojih prava. Druga namera je da se zaštita potrošačkih prava sve manje ostvaruje preko inspekcija i sudskih sporova, a više u partnerskim odnosima obe strane, uz aktivno prisustvo lokalne i državne vlasti – objašnjava Dragan Popović potrebu za osnivanjem VAPOT-a.
U nameri da svojim sugradjanima približe prava i obaveze potrošača ovo Udruženje pruža i osnovne infromacije :
Svaki naš građanin se u određenom trenutku nađe u ulozi potrošača – pri kupovini hrane, odeće ili uređaja za domaćinstvo, kada mu je potrebno lečenje ili kad mu je neopho- dan bankarski kredit. I zaposleni u trgovini, odnosno trgovci postaju potrošači kada kupuju robu ili koriste usluge koje ne prodaju. Dakle, svi smo mi potrošači.
Potrošač očekuje da roba i usluga koju plaća ima određeni kvalitet što podrazume- va pogodnost za upotrebu, ispravnost, sigurnost i pouzdanost. U cilju zaštite građana kao potrošača i kao ekonomski slabije strane na tržištu proizvoda i usluga namenjenih ličnoj i porodičnoj potrošnji, donet je Zakon o zaštiti potrošača koji je na snazi od septembra meseca prošle godine, a njegove odredbe su usaglašene sa propisima i direkti- vama Evropske unije u toj oblasti.
Osnovna potrošačka prava građana Srbije kao civilizacijska dostignuća koja su zaštićena navedenim zakonom jesu:
– zadovoljenje osnovnih životnih potreba, odnosno dostupnost hrane, odeće, obuće i stambenog prostora, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena;
– bezbednost kao zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu;
– obaveštenost o tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe;
– mogućnost izbora između više roba odgovarajućeg kvaliteta i cene.
Zakonom je zašićeno i pravo potrošača na učešće u postupku donošenja i sprovo- đenja politike zaštite potrošača na državnom i lokalnom nivou preko njihovih udruženja i saveza, pravo na pravnu zaštitu i naknadu štete, kao i pravo na edukaciju – sticanje osnovnih znanja neophodnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga. Tu je i pravo na zdravu i održivu životnu i radnu sredinu sadašnje i budućih generacija.
Zaštita potrošačkih prava ne odnosi se samo na građane-potrošače, već na neposre dan način utiče i na bolje uslove poslovanja trgovaca. To znači da pravilno informisan i obrazovan potrošač direktno utiče na potrebu trgovca da unapredi svoje poslovanje, da se društveno odgovorno odnosi prema potrošačima i tako produži svoj opstanak u konkure- ntskoj tržišnoj utakmici.
Iskazene brojevima, neke obaveze trgovca su da u roku od:
– 3 dana vrati novac potrošaču koji je raskinuo ugovor zbog neisporuke robe,
– 8 dana odgovori na reklamaciju,
– 15 dana reši prihvaćenu reklamaciju,
– 14 dana vrati novac potrošaču koji je odustao od kupovine robe putem Interneta.
I pored normativne regulative kojom se teži da potrošač bude glavni akter na tržištu, u postojećim uslovima njegova kupovna (ne)moć predstavlja osnovnu prepreku punom zadovo- ljstvu. Ipak, delotvorna primena propisa može uticati na otklanjanje odbojnosti prema njima stvaranjem poverenja kod potrošača u sistem koji, iako nije savršen, teži da bude pravedan. U tom pogledu udruženja potrošača i njihovi savezi u sadejstvu sa nadležnim organima vlasti imaju nezamenljivu ulogu.