Grad Valjevo još uvek čeka na dopis iz Vlade Srbije kojim bi se precizirao tačan broj zaposlenih u javnom sektoru. Iako se za sada spekuliše brojkama izvesno je da će uslediti otpuštanja.
Smanjenje broja zaposlenih u narednom trogodišnjem periodu bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje. Zakon obuhvata zaposlene u celom javnom sektoru, ali su iz ovog akta izuzeta javna preduzeća čiji je osnivač država.
Ministarka Kori Udovički izjavila da će taj propis važiti najverovatnije do 2018. godine, kada očekuje da će se promeniti sporan način ponašanja, te zakon neće biti potreban. Skupština je usvojila i Zakon o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.
Član8. ovog Zakona odredjuje tačno koliko zaposlenih može biti u loaklnoj administraciji u odnosu na broj stanovnika . Pa bi po toj računici , a u skladu sa poslednjim popisom stanovništva Valjevo trebalo da ima 1196 zaposlenih u javnom sektoru ili najviše do 1200 zaposlenih.
Broj onih koji rade u proizvodnji smanjivao se godinama pa administracija ozbiljno narušava parametre normalnog funkcionianja jedne države. Podaci pokazuju da se u javnom sektoru prima više nego što se stvara i doprinosi društvenom bogatstvu, ali su zato među njima zakinuti visoki stručnjaci, na primer hirurzi, profesori. Javna je tajna da prosek zarade u Valjevu zapravo nosi javni sektor.
Po rečima načelnika Gradske uprave Aleksandra Vujić Subotića ništa se pouzdano još uvek ne zna dok ne stignu uputstva iz ministarstva. „ Mi po Zakonu moramo sačekati to uputstvo i tada ćemo tačno znati koliko zaposlenih može biti. Teško je paušalno iznositi procene , ali je za očekivati da broj zaposlenih bude smanjen . Ne mislim da će to biti veliko smanjenje“, objašnjava Vujić Subotić.
Po nekim nezvaničnim informacijama oko 50 ljudi moglo bi da ostane bez posla pa bi tada evaluacija rada trebalo da bude presudna, u šta je teško poverovati.
Zapošljavanja u javni sektor donekle su bila ograničena Uredbom o zabrani zapošljavanja koja je imala i svoje manjkavosti s obzirom da su se pojavili deficiti na odredjenim radnim mestima zbog prirodnog odliva zaposlenih u penziju. Sistem koji je godinama teret stavljao na jednog ili par zaposlenih do su ostali primani da bi primali platu na kraju je uzeo svoj danak pa smo mogli da čujemo kako u brojnim preduzećima nedostaje stručnjaka , ali zato oni koji stavljaju pečate, fotokopiraju dokumenta ili idu po doručak ima i više nego što treba.
Partijsko zapošljavanje koje je jedina mogućnost zapošljavanja sada u Srbiji pa i u Valjevu pokazalo je da se nedvosmisleno ne vodi računa o kvalifikacionoj strukturi i realnim potrebama preduzeća ili ustanove već isključivo o dugu partije prema pojedincu.
Nije prijatno kad neko ostane bez posla , ali treba li da zapitamo 9 000 onih koji nemaju posao , kako Vam je?
S.V.