Više od godinu i po dana privatna knjigovodstvena agencija pokušava da razmrsi klupko zvano Direkcija za robne rezerve i poljoprivredu. Niko više i ne navodi kad bi moglo konačno da se zna šta grad sve poseduje.
U poslednje četiri godine Direkcija za robne rezrve i poljoprivredu grada Valjeva promenila je četiri direktora , Skupština joj je usvajala budžete i rebalanse , ona sama menjala je naziv bivala nepostojeća i transformisana jedno vreme da bi sve ponovo bilo vraćeno na početak bez konačnog epiloga. Jedino što je poznato jeste da ova Direkcija ima četiri zaposlena plus jedno lice na odredjeno radno vreme . Ova Direkcija ima direktora Gorana Marjanovića čiji je izbor potvrdila Skupština , ali je sve ostalo maglovito počev od kapitala do samih nadležnosti.
Grad Valjevo je još za vreme prethodne vlasti ukinuo robne rezerve u namirnicama , a ostavio samo robne rezerve u mesu koje se po zakonu čuvaju u živoj stoci. Ista vlast izmešala je robne rezerve i razvoj poljoprivrede odnosno stočarstva dajući čuvaocima stoke umatičena grla koja se ne smeju klati. Svi ugovori su dohodovni , odnosno svaki zanavljač ugovorom je obavezan na kamatu, a po zakonu kamatu grad ne može da naplaćuje na ovaj način. Jedno se ne može osporiti , grad poseduje ozbiljan kapital u stoci što junicama što ovcama , ali kolika je vrednost toga niko ne zna.
Zašto ne zna?
Direkcija za robne rezerve i poljoprivredu nikada nije imala službu knjigovodstva koja bi se bavila knjiženjem prometa i kapitala koji ova Direkcija ima već je to od 2004. godine bila obaveza službe knjigovodstva Gradske uprave . Prilikom revizorskog nadzora ustanovljeno je da knjigovodstvo ne postoji , odnosno nikada nije vodjeno. Očito da oni koji su bili zaduženi da taj posao rade taj posao i nisu radili.
Grad je pokušao da elegantno izadje iz knjigovodstvenih obaveza izdvajajući Direkciju odnosno njenim gašenjem pa potom osnivanjem nove Direkcije, ali je time cela stvar samo zakočena jer država ne dozvoljava na ovaj način formiranje Direkcija. Više od šest meseci zaposleni u ovoj Direkciji bili su ostavljeni na milost i nemilost administraciji moleći kolege iz uprave da im proračunaju plate i omoguće njihovu isplatu. Predlozi koji su usvajani pa poništavani bili su da ova Direkcija bude deo uprave pa je i poslednje rešenje takvo pri čemu bi zaposleni bili deo odeljenja za razvoj. Ali ne možete ugasiti nešto , a da prethodno nemate završni račun preduzeća pa i Direkcije koju gasite. Dakle knjigovodstvena agencija ima i taj zadatak , da uradi završni račun. Devet godina neažurnosti i nerada grad ponovo plaća kroz knjigovodstvenu agenciju.
S druge strane ista Direkcija ne može biti ugašena ako se ne zna čime raspolaže , šta je to što će preći u vlasništvo grada?
Po novim informacijama grad će morati da oformi robne rezerve , ali ovoga puta u namirnicama, a fond stoke koji poseduje moraće da reguliše u posebnom ugovornom odnosu sa zanavljačima.
Iako Direkcija već par godina ne kupuje umatičena grla i nema novih zanavljača ostaje činjenica da postojeći zanavljači imaju obavezu prema Direkciji u vraćanju teladi. Javna je tajna da jedna Zemljoradnička zadruga trenutno otkupljuje tu telad. Da nije tako ispred uprave bi postojao obor za njihov smeštaj što je bila jedna od brojnih pretnji zanavljača.
O Direkciji niko ne želi da govori i svi peru ruke od nje . U upravi kažu da direktor najčešće ne dolazi na posao, a u više navrata je izjavio da ništa ne zna . Čak je na poslednjoj sednici Veća rebalans Direkcije umesto njega obrazlagao jedan od članova Veća.
Ipak zaposleni trenutno kao i u prethodnom periodu vode računa o imovini koju grad na ovaj način ima , vode se sudski sporovi sa onima koji ne poštuju ugovor i kao zatočenici administativnih zavrzlama i kolektivne odgovornosti čekaju rasplet .
Gradonačelnik Stanko Terzić prošle godine najavio je za kraj 2014. godine iznošenje podataka o imovini Direkcije za robne rezerve, ali ni osam meseci kasnije ta imovina nije poznata što i eksterni revizor u izveštaju navodi.
Rebalans budžeta ove Direkcije omogućio je sredstva za agenciju i zarade zaposlenih dok je javna tajna podjednako da jedan od njih u bruto iznosu grad godišnje košta više od milion dinara. Poredjenja radi budžet Tešnjarskih večeri koje su trajale 10 dana iznosio je nešto više od 2 miliona bez donacija . Dakle , za milion više od nečije zarade. Jedino što je tu pitanje na koje se traži odgovor jeste – Šta ta osoba radi za toliki novac? Peva?
S.V.