Svaka stranka u Valjevu doživljavala je uspone i padove. Padove su uglavnom pratili odlivi članstva pa i čelnih ljudi. Zašto u valjevskom SNS-u postoje podele i nakon uspeha na republičkim izborima?
Lagano prebrojavanje članstva je počelo s obzirom na skore lokalne izbore i nedoumice oko toga da li bi uz lokalne mogli biti održani i republički izbori. Da će uticaj Republike biti velik sve i da se održe samo lokalni izbori činjenica je na koju se u kalkulacijama izbornih rezultata uveliko računa. Partije pokušavaju da najpre stabilizuju biračko telo kako bi bili spremni za veliki „pucanj“ koji će oglasiti početak kampanje.
Svoju kampanju već su najavili naprednjaci , ali i demokrate. Ipak ostaće zabeleženo da je u kampanju prva krenula SNS uz samo jednu poruku :“ Složni smo i jedinstveni“. Zašto je valjevski SNS izabrao upravo ovakav start kampanje?
Istraživanja sa Republike pokazuju ubedljivi uspeh naprednjaka. Sama po sebi takva činjenica bila bi dovoljan vetar u ledja partiji koja u izbore u Valjevu ide iz redova opozicije. Istini za volju ova stranka drži sve republičke institucije u Valjevu pod svojom šakom, ali i neke gradske. Čista opozicija zapravo nisu. Formiranje SNS-a u Valjevu usledilo je po ugledu na ostale gradove . Njihovo članstvo u najvećoj meri je radikalsko uz veliki broj preletača koji u svojim matičnim partijama nisu uspeli da se ostvare. I jedni i drugi imaju samo jedan cilj funkciju koja im je ranije iz nekog razloga izmicala.
SNS je u Valjevu najpre bio u vlasti u koju je ušao sa odabranim kadrovima. Naprednjake je predvodio dr Dobrivoje Grujičić uz ozbiljnu podršku ubskog lidera Darka Glišića. Prva postavljenja u vidu Vlade Nikolića člana Veća, Milene Djuričić načelnice gradske uprave, Ivka Stojkovića direktora Toplane, Janka Gagića direktora „Vidraka“, Aleksandra Grujića direktora Centra za socijalni rad , Saše Radosavljevića direktora Direkcije za robne rezerve i poljoprivredu, Sladjane Marković direktora centra za kulturu, Radojice Rstića (tadaPSS, kasnije SNS)pomoćnika gradonačelnika, Mihaila Jokića predsednika Skupštine bila su samo prva postavljenja koja nisu u potpunosti realizovana. Naime uvodjenje Udruženja Pobeda na kvotu ove partije bez funkcije je ostavilo Vitomira Mitrovića koji je po zamisli naprednjaka trebao da obavlja funkciju zamenika gradonačelnika. Bila je to prva „prodaja“ svojih ljudi.
I bez SPS-a kao koalicionog partnera koga su mahom optuživali za raspirivanje nesloge unutar naprednjaka , u ovoj partiji prva trvenja su počela smenom Milene Djuričić, postavljenjem Stamenka Svitlice. Svitlica već tada se govorilo nije bio prvi izbor, ali ga je jedna struja snažno gurala. Odlaskom Grujičića na mesto direktora Bolnice njegov uticaj u SNS-u vidno slabi. Počela je borba za njegovo mesto. Njegovi ljudi bivaju marginalizovani. Sve se dodatno zakomplikovalo onog trenutka kada je Slobodan Gvozdenović preveo sa sobom još pet odbornika Pobede u redove ove partije. Ulaskom Gvozdenovića koji je kako su u Pobedi tada tvrdili isto učinio uz odredjene garancije Mihaila Jokića , samog Jokića dodatno je osnažilo. Po broju odborika nikad jači, ali sa ogromnim apetitima pojedinaca nikad slabiji. Smene i promene koje su sami naprednjaci sprovodili dovele su do toga da u njihoj partiji bude raspušten gradski odbor , a za poverenika bude imenovan Milan Marković. I Markovića je pratila priča o ambicijama i mestu direktora Bolnice kome je težio. Ali to mesto pripalo je drugom. Njegovo osnaživanje započela je tada grupa odbornika smatrajući da je Grujičić bio nedovoljno snažan da se odupre pojedincima. Marković je najavljivao i sprovodio smene po nalogu i nagovoru. Potpuno neiskusan u politici od istih ljudi vrlo brzo je zaboravljen. Radikalska opcija u SNS-u polako je slabila i Marković je poslužio drugoj strani da se jezgro radikala smenama uzdrma. Izazvavši gnev radikalske struje drugoj strani koja je skup različitih partija pre toga bilo je mnogo lakše da Markovića ukloni sa političke scene.
Želja za funkcijama i vlašću bila je toliko snažna kod odredjenog broja imenovanih lica da ni na dopis iz Beograda o tome da treba da se povuku nisu reagovali.
Najpre bezazleno raslojavanje preraslo je u ozbiljne podele unutar ove partije.
SNS je izlaskom iz vlasti u Valjevu zapravo pokazala nesigurnost u svojim redovima. Ta nesigurnost dovela je do toga da unutarstranački izbori budu prolongirani za dugo vremena , da i jedni i drugi po mesnim odborima obećavaju nemoguće gradeći podršku za izbore ukoliko se dogode.
Pre samih izbora u SNS-u odigrali su se izbori na Republici. Slobodan Gvozdenović vodio je kampanju i izborne aktivnosti ne oslanjajući se mnogo na one koji su sve glasnije govorili da njemu tu nije mesto , naglašavajući da je došao iz druge partije te nije „izvorni“ naprednjak. Nejasno je ko je izvorni naprednjak , ako se zna kako je partija nastala? Ipak Gvozdenović je makar na proslavi pobede uspeo da okupi sve .
Smenjeni članovi SNS-a poveli su sudsku bitku za novac koji im je uskraćen istovremeno lobirajući snažno unutar partije za svoje interese jer na funkcijama se ponovo mogu naći samo ukoliko se u partiji izbore za svoje mesto, a ono mora biti visoko.
Unutarstranački izbori pokazali su da veću podršku ima struja Slobodana Gvozdenovića koju su podržali i Mihailo Jokić i Dobrivoje Grujičić , a istovremeno i Darko Glišić.
Gvozdenovićevoj struji se zamera što je u više navrata štitila interese grada umesto inetersa partije jer je ostalo zabeleženo da su za odredjene odluke u Skupštini glasali i naprednjaci. Istini za volju, ne svi odbornici. Za visoko mesto predvodeći drugu struju izborio se Janko Gagić koji je oko sebe okupio sve one koji su ostali uskraćeni za funkciju . Javna je tajna u tom trenutku bila da su u njegovom izbornom timu i Svitlica i Marković.
Dok jedni žele da pobedu na lokalnim izborima osiguraju saradnjom sa vrhom stranke uz priču o investicijama , zapošljavanju nastupajući javno , druga struja se ne vidi u javnosti jer njihovi ciljevi očito nisu u potpunosti slični.
„Složni i jedinstveni“, poruka je koja je pala u vodu pre nego je i zaživela samostalnim nastupima odbornika Markovića za govornicom , a potom i njegovim sukobom oko izlaska iz sale sa Gvozdenovićem koji je u trenutku kada je sednica prekinuta napuštao salu. Marković je jedini odbornik ove partije koji je ostao u Sali kad su ostali izašli i istovremno jedini odbornik koji je otišao na prethodnoj sednici kad su svi ostali.
Da li se može pretpostaviti da ako je već bila javna tajna da je Marković u taboru Janka Gagića pred stranačke izbore da je u tom taboru ostao i dalje ? I da li taj tabor zaista miruje ili zapravo težeći da ispuni svoje ambicije deli partiju na pola?