Zašto lekari u Valjevu moraju da ćute?

Biti lekar oduvek je bilo cenjeno i poštovano zvanje. Sada, kada je teret epidemije u najvećoj meri na njima , gotovo da se i zaboravlja da su stotine mladih lekara , ali i medicinskih sestara i tehničara u prethodnim godinama napustili Srbiju. U Valjevu dozvole da govore nemaju lekari, a ko ima?

Jedan od ciljeva donetih mera Vlade Srbije bio je usmeren i ka smanjenju rizika od ulaska korona virusa u zdravstvene ustanove. Ipak to se dogodilo, a samo u Valjevu po poslednjim informacijama 11 lekara je pozitivno  na korona virus. Ali, sistem nije pao.

„Radi se punom parom, ima i onih koji su u izolaciji , ali se dobro osećaju pa kad budu testirani videćemo hoće li se kolege moći vratiti na posao“, prvo je što saznajemo u razgovoru sa lekarima iz bolnice i valjevskog Doma zdravlja.

Iako se i jedni i drugi slažu da je rad u izmenjenim okolnostima i njih same naučio mnogo čemu s obzirom da se sa ovom situacijom susreću prvi put u svojoj karijeri, navode i činjenicu da nikada nisu prolazili posebne obuke s tim u vezi.

„Pa sve nas je ovo zateklo, nekako, isprva ni mi nismo bili sigurni šta se sve od nas očekuje, ali sada je to već drugačije. Stvari se menjaju. U Domu zdravlja radi čak 15 ambulanti u dve smene, organizovan je poseban režim rada od 24 h u ambulanti u Novom naselju. Svaki dan raste broj ljudi koji tamo dolaze , isprva je to bilo po nekoliko pa desetak , pa dvadeset pa smo došli i do cifre od recimo 86 osoba u jednom danu koje su se javile. Sve te ljude treba pregledati, razgovarati sa njima, postoji procedura za tu vrstu prijema i anamneze. Bilo bi bolje da imamo još ljudi , ali toliko je koliko je“, navodi sagovornik Vamedie , dugogodišnji lekar Doma zdravlja.

Po rečima sagovornika s druge strane opao je broj onih koji dolaze u Dom zdravlja iz drugih zdravstvenih razloga: „Ranije smo imali i do 70 pacijenata po jednom lekaru u toku dana, sada je to do 30, značajno je manji broj, prepolovljen. Uvek su nas pitali kako to izgleda pregledati 70 pacijenata u jednoj smeni. Ali, ne dolaze svi zbog pregleda, neki dolaze zbog prepisivanja terapije nakon izveštaja specijaliste, drugi pak da produže recepte i terapiju. U proseku do sada je to bilo tako da se pacijentu koji je došao , a ne iz pomenutih razloga može posvetiti 15 minuta najviše“. 

Dom zdravlja oglasom uz saglasnost ministarstva uposlio je brzo medicinske setre i tehničare , ali lekare ne , najpre jer ih nije bilo slobodnih na evidenciji zapoljavanja. Tome je neminovno doprinela činjenica da mladi lekari odlaze nakon završeneog fakullteta i obavezne prakse. „ Zemlje zapadne Evrope iskazale su potrebu za medicinskim kadrom i dale niz pogodnosti za to. Recimo, mlad lekar nakon zavšenog školovanja i obavezne prakse, u Nemačkoj konkretno , može da dobije specijalizaciju, stan, platu i naravno ugovornu obavezu nakon specijalizacije kojom mu se garantuje posao na dalje . To mlad lekar u Srbiji tako organizovano ne može da dobije . Na specijalizaciju se više ne čeka toliko dugo, ali mnogo košta , roditelji tih mladih ljudi već su iscrpljeni školovanjem s obzirom da govorimo o jednom od najskupljih fakulteta i teško da mogu mnogo da pomognu. Oni moraju da se snalaze. Gledali ste na televiziji recimo , lekar radi u kafiću. Mora, kako drugačije“, kaže izvor Vamedie.

Ovu priču potvrdjuju i lekari iz Opšte bolnice sa kojima smo razgovarali. „Zaboravlja se da je ovo profesija u kojoj učenje ne prestaje nikada. Nikada se tu škola ne završava. Mi i sada učimo u hodu u ovoj situaciji, ali polje medicine se menja neprestano. Pronalaze se nove metode lečenja , tehnologije napreduju , farmakologija se menja, napreduje , to mora da se prati. A sve to košta“, dopunjuje kolegu izvor iz bolnice.

I tu dolazimo do ključnih pitanja zarade. Pre ovih poslednjih povećanja lekar u Domu zdravlja zaradjivao je u zavisnosti od godina staža u proseku 70 000 dinara . Što je minuli rad veći , veća je i zarada. U bolnici su zarade veće jer pored navedene činjenice postoje dežurstva koja se dodatno plaćaju.  Zarada hirurga tako ranije je uz dežurstva, minuli rad, zvanje mogla da dosegne i do 140 000 dinara. Ipak ovakvih plata u bolnici nema mnogo i većina je u proseku oko 100 000 dinara.

„To je neprestalna odgovornost. Od našeg rada zavise ljudski životi. A nekada se dešava da imamo po tri operacije dnevno. Takav rad iscrpljuje, a koncentracija je ključna. Kao što od prve dijagnoze u primarnoj zaštiti zavisi dalje upućivanje pacijenta i njihove dakle procene tako dalje zbrinjavanje zavisi od nas u bolnici. Je li sve savršeno? Pa nije . Kad je zdravstvevni sistem u Srbiji bio savršen? Nikad. I posle se neko čudi što mladi odlaze. Pa nama odlaze već formirani lekari. Lekari sa ozbiljnim znanjem i praksom. Imamo kolege svuda u svetu. lIčno sam u kontaktu sa mnogima od njih , a opet ima ovde kolega koji smatraju da su ih izdali jer su otišli. Ja mislim, možemo da saradjujemo, učimo, ranije saznamo za neke metode koje se rade u inostranstvu. Oni žele da pomognu koliko mogu“, priča sagovornik iz bolnice.

I jedni i  drugi se slažu da je potrebno više transparentnosti u sadašnjoj situaciji kako bi gradjani znali i bili sigurni u zdravstveni sistem, ali s obzirom da nisu želeli da govore zvanično imenom i prezimenom, Vamedia je upitala o kakvoj se transparetnosti radi, ako već oni ne žele da im se otkrivaju imena?  Odgovori su bili različiti:

-Nisam ovlašćen/a.

-Nije dobra situacija za to, nas niko ne pita ništa.

-Malo je Valjevo, moguće su  neprijatnosti.

Da li onda , možemo postaviti prosto pitanje kako smo došli u situaciju da ljudi od kredibiliteta moraju da zaćute i da njihova imena nisu bitna , ako je njihov rad ključan?

Ako je struka u situaciji epidemije ključna , zašto u Valjevu ne možemo da čujemo njihove priče i stavove? Ko je to zabranio? Da li je moguće da i u okvoj situaciji elita mora da ćuti?

Da, u Valjevu imamo kome da pljeskamo u 20h. A to što ne znamo njihova imena ne znači da oni nisu tu za nas.

Možda će jednom doći vreme kada će se vrednovati ono što zaista vredi….