Na današnji dan smo slavili Dan mladosti

Na današnji dan u nekadašnjoj SFRJ obeležavali smo Dan mladosti. Poslednji put slet povodom Titovog rodjendana održan je 1987. godine.

Da mladosti nekada se u našoj zemlji slavio počev od 1945. Datum je uzet I kao proslava rodjendana Josipa Broza Tita doživotnog predsednika SFRJ. Ovom državnom prazniku prethodila je štafeta koja se nosila iz ruke u ruku kroz celu tadašnju Jugoslaviju.

Štafeta mladosti je uvedena 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao „Titova štafeta“. U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9000 km, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike. Za nosioce štafete birani su isključivo uspešni mladi ljudi. Štafeta je u najvećem broju slučajeva bila napravlljena od drveta.

U 20h tog dana gotovo sve bi stalo. Oni koji nisu mogli da centralnom dogadjaju, koji se održavao na stadionu JNA u Beogradu, prisustvuju , bili su ispred malih ekrana prateći svojevrstan spektakl .

Pored predaje štafete Titu, na stadionu je izvodjen slet u kome su učestvovale hiljade mladih. Samoj svečanosti prethodile su takodje višemesečne pripreme I uvežbavanje , a za mlade ljude tog vremena bila je posebna čast da u jednom takvom dogadjaju učestvuju. Taj veličanstveni spektakl bio je često vest na brojnim televizijama zemalja u svetu.

Praznik se slavio I nekoliko godina nakon Titove smrti , a poslednji put obeležen je 1987.godine da bi u januaru naredne godine bio ukinut.

Na ovaj praznik mnogi gradjai imaju različite poglede I mišljenja su podeljena. Ipak sama činjenica da je postojao dugi niz godina I da je u njemu na razne načine učestvovalo hiljade I hiljade ljudi doprinela je tome da ostane zabeležen u istoriji jedne zemlje.

Nesporna je I čijenica da nijedan praznik nakon raspada SFRJ na ovim prostorima nije imao takav značaj u svesti ljudi koji su ga doživljavali kao posebno radostan dogadjaj. Svi praznici koji su kasnije uvodjeni bili su I ostali uglavnom nacionalno obeležje bez posebnog utiska u narodu. Bar ne tako masovnog utiska I doživljaja.