Direktor Direkcije za robne rezerve u Valjevu Goran Marjanović gotovo godinu dana ne dolazi na posao, ali uredno prima platu. U Gradskoj upravi kažu da njega može razrešiti samo Skupština koja ga je i postavila na ovo radno mesto.
Da javni sektor često ima problema sa manjkom odradjenih poslova , a viškom prekovremenih sati već se moglo čuti ipak informacija da direktor jednog preduzeća , Ustanove ili Direkcije ne dolazi na posao , a za to niko i ne haje još se nije čulo. O propasti Direkcije za robne rezerve u Valjevu javnost je već u više navrata bila obaveštavana . Sav posao dovodjenja u red poslovanja ove Direkcije na sebe je preuzela privatna knjigovodstvena agencija koja pokušava da sve ono što od 2004. godine nije radjeno sada uredi kako bi se na kraju nekako mogao predati završni račun ove Direkcije. U ovom trenutku praktično se ne zna knjigovodstvena niti realna vrednost imovine koju ova Direkcija poseduje i koju bi kako kažu najave, trebalo da preuzme grad nakon njenog potpunog gašenja . Neke druge informacije govore da bi robne rezerve u buduće mogle biti čuvane u namirnicama kako je to nekada bio slučaj , a ne u živoj stoci što je stvorilo probleme u poslovanju. Ali rešenje statusa ove Direkcije potpuno je druga priča od informacije da se direktor ne pojavljuje na poslu već godinu dana. Za mnoge je bilo iznenadjenje kada se pojavio na sednici Skupštine jer je Direkcija imala tačku dnevnog reda o kojoj praktično rasprave nije ni bilo.
U ovoj Direkciji ostala su praktično četiri zaposlena , pored direktora, tri zaposlena na neodredjeno vreme i jedno lice povremeno po ugovoru . Trenutno je u toku sudski proces protiv bivšeg direktora Predraga Erića i još dva lica, jednog koje je u penziji i jednog aktuelno zaposlenog.
Kako direktor jedini ima pravo potpisa, kako saznaje Vamedia, „Muke po Mateju“ su istog privoleti da se na poslu pojavi makar i na petnaest minuta. Čuvši za ovaj problem Gradska uprava se dosetila da i zaposlenima u Direkciji izda kartice kojima se prijavljuju i odjavljuju sa posla kao što to čine ostali zaposleni. Nepoznato je da li iko provlači direktorovu karticu i kada .
Zakon o radu kaže da nakon pet dana neopravdanog odsustva sa posla zaposleni ostaje bez radnog mesta , ali ne i u slučaju pomenutog direktora jer njega razrešava Skupština koja ga je i postavila. Ako se zna da je ista Skupština usvajala programe poslovanja i postavljala direktora i kad Direkcija pravno nije postojala niti imala račun i pečat razumljivo je što ne razrešava direktora koji ne dolazi na posao. Na osnovu čega se Marjanoviću isplaćuje zarada nikom nije poznato, ali je poznato da ova Direkcija ne posluje kako bi trebalo jer utuženja koja bi trebao da pokrene i potpiše direktor nema. Prosta je pretpostavka da je Direkciji zbog ovoga naneta milionska šteta. U Upravi niko ne želi da govori o visini zarade koja očito prolazi po automatizmu , a ranije informacije su govorile da u bruto iznosu ona dostiže i 100 000 dinara. Treba li izračunati onda koliko grad košta na godinu dana?
Da nije žalosno bilo bi smešno da u trenutku kada ljudi u Valjevu kopaju kanale za 15 000 dinara neko može da zaradi bilo šta ako ni ne dolazi na posao.
Kako se slučajem ovog direktora niko očito ne bavi , svi su izgledi da će se njime jednom baviti pravosudni organi jer je prosta pretpostavka da postoji odgovornost i za nerad .
S.V.