Ko lobira za Valjevo?

imageDa li je i ko mogao uticati na odluku da valjevska Pošta ne postane filijala? Priča kojom se zabavljaju narodne mase zapravo je porazan podatak da u pogledu Valjeva u Beogradu ne postoji niti jak lobi niti jak finansijer.

Ne treba ni sumnjati da o svemu u državi Srbiji odlučuje politička partija koja ostvari uspeh na izborima.Sedište , centar odlučivanja oduvek je bila prestonica Beograd. Lokalne samouprave imaju mogućnost da se ili priklone stavu Beograda ili da odbijajući praktično uskrate sebi finansije koje stižu sa nivoa Republike.
U razvijenim društvima oslobodjenim različitih tumačenja demokratije pa i republike kao uredjenja, slobodan prostor izmedju centralne vlasti i lokalnog nivoa popunjavaju društvene organizacije koje nemaju vremena za čekanje u pogledu rešavanja svojih problema i brojne lobističke grupe. U pogledu Srbije ne treba zaboraviti da postoji Udruženje lobista , ali je njihovo pojavljivanje u javnosti bilo vidljivo samo u jednoj od televizijskih emisija pre nekoliko godina kada se uprao razgovaralo na temu donošenja zakona kojim bi se njihovo poslovanje uredilo. Pojednostavljeno, lobiranje bi se moglo shvatiti kao sedenje u hodniku ispred vrata državnog sekretara ili nekog od državnika, konstantno potezanje za rukav i vršenje pritiska. Stručnjaci će reći da su lobiji interesne grupe koje nastaju iz istih razloga kao političke partije i koje izvesni interes mogu ostvariti isključivo u političkom okruženju, vršenjem stalnog pritiska. Evropa ne gleda pozitivno na lobističke grupe , ali to ne znači da one ne postoje .Lobističke grupe najčešće se vezuju za donošenje odredjenih zakonskih regulativa, ali ne moraju biti samo to.
Svet je jedno , a mi neprestano težimo da postanemo nešto drugo. U sistemu u kome je mišljenje vladajuće partije u svemu presudno i jedino moguće rešenje lobističke grupe imaju smanjenu moć delovanja. Ali ipak postoje. Postavlja se pitanje da li i ko lobira za Valjevo?
Ako pogledamo lokalne vesti možemo uočiti da uglavnom od partijskih funkcionera dolaze izjave vezane za moć i nemoć u pogledu rešavanja nekih problema. Ipak partijski lideri ne bi trebalo da budu lobisti jer je njihov uticaj ograničen na partijsko delovanje odnosno na unutarstranačke i vanstranačke odnose.
Često se hvalimo činjenicom da imamo poznate uspešne Valjevce, ali se njih uglavnom dosećamo samo onda kada se za njima ukaže potreba dok sam grad nema posebno izgradjen odnos prema uspešnim pojedincima koji su svoju karijeru izgradili van Valjeva. Javnosti su uglavnom više poznati glumci i pevači, ali oni nisu lobistička grupa niti su izmedju sebe na bilo koji način organizovani po pitanju Valjeva. Javnosti je slabo poznato da Valjevo ima profesora na Harvardu i prestižnim američkim, švajcarskim naučnim centrima i Univerzitetima. Javnosti podjednako nije poznato ko sve od Valjevaca uopšte jeste u nekom lancu odlučivanja van države Srbije ili pak u samoj Srbiji, a da to nije političar.
U ovom trenutku nepoznato je da je lokalna vlast na bilo koji način organizovala podršku gradu van Valjeva izuzev što je traži u političkim krugovima. Istini za volju nije to činila ni vlast pre ove. Možda se tako nešto i dešava samo za to niko ne zna , a kako nema efekata jasno je da su i ako postoje aktivnosti minimalne. Ako bsimo za trenutak ostavili reč lobi grupa u izvornom značenju mogli bismo korak dalje da pronadjemo Udruženje. Takvo Udruženje u Beogradu postoji , ali je nepoznato da sem godišnjih proslava na bilo koji način lobiraju za Valjevo.
Ipak u Srbiji najčešće prazan prostor izmedju centralne vlasti i lokalnog nivoa popunjavaju finansijski jaki pojedinci. Neka od tumačenja lobizma u svetu pokazuju da lobisti najčešće mogu i biti finansijski jaki pa su u svetu zabeležene i ucene na nivou lobiranja za odredjene stvari. Odnosno i finansijski izlobirano činjenje.
U trenutku kada je standard gradjana na vrlo niskim granama pitanje je i ko se smatra bogatim pojedincem. Ali, da li Valjevo ima bogate pojedince koji bi mogli nešto učiniti za svoj grad. Ima. Ali bogati valjevski pojedinci niti su na taj način uključeni niti sem pribavljanja sopstvene koristi lobiraju za bilo šta drugo.
Dakle , da li je i ko mogao uticati na to da Pošta koja je uzeta samo za primer ne postane filijala? Javnost očekuje da su to, na osnovu svega iznetog,upravo političari vladajuće koalicije na republičkom nivou. Oni se ili nisu bavili ovim pitanjem ili su njihove moći na lokalu jednostavno nemoći
na republičkom nivou. U toj dilemi mesta za one koji štite interese Valjeva bilo je napretek, ali se ništa nije dogodilo. I tu postoji dilema , da li su bili informisani , ako postoji neko ko lobira, ili su pak bili nemoćni?
A možda ipak treba da prodju godine da nešto naučimo? Možda će u jednom trenutku partije biti manje važne , a interes gradjana daleko bitniji?
Možda nam nije potrebno Udruženje lobista već organizovan pristup rešavanju pojedinih problema , sistematsko sagledavanje i planiranje umesto gašenja sporadičnih požara koji opeku nikog drugog do nas same .

S.V.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.