“Bitka drugačija od vojničke, ali teža sa većom mogućnošću da budete čovek ili životinje. Mi smo bili ljudi”. Tako je u knjigu jubileja 100 godina Valjevske ratne bolnice zapisao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, nakon otvaranja izložbe “Stradanje i humanist” u nekadašnjem Hirurškom paviljonu Valjevske ratne bolnice.
Do 2018. godine, kada će biti obeležena stogodišnjica kraja Prvog svetskog rata, u tom objektu, koji se sada nalazi u sklopu Istorijskog arhiva, biće podignut memorijalni spomen kompleks. Pre otvaranja izložbe, čiji je autor Velibor Vidić, Nikolić je položio venac na Vojničkom spomen groblju, gde zajedno počivaju srpski i austrougarski vojnici.
– O Valjevskoj bolnici mladima bi trebalo govoriti neprekidno, sve dok im se taj strašni deo još strašnijeg Velikog rata ne ureže u pamćenje i tamo ostane zajedno sa sećanjem an Cer i Kolubaru, odbranu Beograda, Albansku golgotu i Solunski front – rekao je predsednik Srbije otvarajući naučni skup posevćen veku valjevske ratne bolnice u Centru za kulturu.
Nikolić je poručio da će Srbija zauvek biti zahvalna medicinskom osoblju iz Velike Britanije, Belgije, SAD, Rusije, Holandije, Francuske i drugih zemalja koji su se odazvali na poziv srpske Vlade kako bi se sa domaćim lekarima borili protiv epidemije pegavog tifusa. On je solidarnost i humanist srpskih lekara i bolničara, koji su u valjevskoj bolnici brinuli i o ranjenim i obolelim
austrougarskim vojnicima, uporedio sa sadašnjom humanošću građana Srbije prema migrantima sa Bliskog Istoka. “Drugačije ponašanje”, dodao je predsednik Srbije, “ne bi nam oprostilo sećanje na Valjevsku bolnicu i naše postupke mnogo godina pre nje”.
– Naši preci su odavno ustanovili sistem vrednosti koji su preneli na nas, a najbolje smo opisani na table u holu zgrade Crvenog krsta u Ženevi kao opomena na poziv i dobrotu: “budi human kao što je bila Srbija 1885. godine”. To ne mogu nikada da nam oduzmu, kao što će Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, sve što je srpsko zauvek ostati srpsko. To je realnost, sve drugo bi bilo posledica silovanja i odricanja pod silom – zaključio je Tomislav Nikolić.
U nastavku naučne konferencije govorili su i akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, i dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, a među gostima su, između ostalih, bili patrijarsh srpski Irinej, načelnik generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković i pripadnici diplomatskog kora 28 zemalja.
Valjevo je uoči Prvog svetskog rata imalo oko 8.000 stanovnika, a 1914. i 1915. u tom gradu bilo je oko 100.000 ljudi među kojima je bio veliki broj izbeglica, ranjenika i obolelih od pegavog tifusa. Srpskim lekarima, sa doktorima Selimirom Đorđevićem i Draginjom Babić na čelu, pomagale su strane sanitetske misije iz ekoliko zemalja – od SAD, Rusije i Holandije do Australije. Od pegavog tifusa umrlo je njih 22, a 1915. u toj bolnici umrla je i slikarka Nadežda Petrović, dobrovoljna bolničarka.
Blic