U istraživanju koje je pred kraj prošle godine uradio NDI pokazalo je da su gradjani promenili mišljenje i o promenama i o političarama poslednjih godina. Od stava da je 5. oktobar bio početak demokratskog preobražaja do većinskog mišljenja da je sve ostalo isto prošlo je samo sedam godina.
Nije neuobičajeno da se mišljenje menja u skladu sa dešavanjima i samim situacijama . Sve češće se sada susrećemo sa izrazom demokratija , demokratska pravila i norme , a da praktično nismo ni sigurni da li smo se sa demokratijom kakvu poznaju zapadne zemlje zapravo i susreli . Hteli ne hteli u istoriji će promene koje su se desile 5. oktobra ostati zabeležene i one će i dalje imati iza zareza dodatak demokratske . Istraživanje koje je uradio NDI pokazuje da su gradjani 2007 godine imali stav da je to bio početak demokratskog preobražaja Srbije .Na kraju 2014 godine samo 14 % anketiranih mislilo je isto.
Te 2007 godine koja je uzeta za poredjenje u anketiranju 19% anketiranih mislilo je da je to početak propadanja Srbije , a 2014 godine 25% anketiranih misli isto. Broj onih koji su u medjuvremenu promenili mišljenje dakle nije zanemarljiv.
Da je sve ostalo isto samo su jedni zamenili druge mislilo je 2007 godine 39% anketiranih , a na kraju 2014. godine čak 47% ispitanika smatra da se dogodilo samo rotiranje ključnih ličnosti na političkoj sceni dok zapravo sve ostalo se nije promenilo.
Šta to zapravo znači?
Ako bismo pogledali ključne ličnosti odnosno lidere političkih partija videćemo da se zaista ista imena nalaze u političkom životu. Dakle za uzetih sedam godina za poredjenje i 14 godina koliko je prošlo od pomenutih promena na političkoj sceni Srbije jedva da se moglo čuti neko novo ime kad su vodje u pitanju. Jedno drugo istraživanje pokazalo je da se najveći broj gradjana zapravo na izborima opredeljuje prema lideru partije . Ako su to osnovne reference onda je razumljivo što više ne postoje ideološke razlike , ciljevi su slični i teško je odrediti poziciju partije jer se vrlo često dešava da se i leva i desna strana zarotiraju ili približe centru. Analitičari takvu fleksibilnost posmatraju kao normalno depavanje u skladu sa situacijom , ali istovremeno takva pomeranja u svesti birača stvaraju konfuziju odnosno potiru razlike ukoliko zaista postoje .
Stavom da su se samo ključne ličnosti zarotirale gradjani su nedvosmisleno pokazali da nema ni novih ni svežih, ali ni produktivnih ideja na političkoj sceni. A opet istovremeno ovakav stav dokaz je da i jedni i drugi zapravo posmatraju i sprovode politiku samo jedne opravdanosti , biti u vlasti po svaku cenu.
Država Srbija potom , nema mnogo razloga za radovanje, ako je istraživanje većinsko mišljenje gradjana jer poruka u ovom slučaju može biti da gradjani namere lidera i nosilaca eventualnih promena vide kao zadovoljenje samo ličnih potreba političara.
U poslednje vreme sve češće se pominju i pokušaji stvaranja jedinstvenog opozicionog bloka , ma kako se on zvao , ali tek kao najave jer do konkretnih koraka po tom pitanju nije došlo. Neprestana je priča o razumevanju i podršci reformama . Ako gradjani misle to što kažu da su praktično svi isti ostaje pitanje ko bi u tom slučaju sledio bilo kakvu ili bilo čiju inicijativu?
S.V.