Od sledeće godine svi oni koji peku rakiju moraće da po novom Zakonu ispune niz uslova ukoliko žele njome da trguju. U okolini Valjeva gotovo da nema domaćinstva u kome se ne proizvodi ovo alkoholno piće.
Prepoznatljivo alkoholno piće za Srbiju na žalost nije naš brend jer su nas Nemci pretekli po pitanju zaštite, ali će svako u ovoj zemlji reći da najbolji proizvodjači ove vrste pića postoje upravo u našoj zemji. Rakija se u bar u Valjevu može kupiti na svakom koraku počev od trgovina do valjevskih pijaca. Iako su već odavno neki propisi za ovu vrstu proizvodnje uvedeni Vlada Srbije usvojila je saa predlog zakona o jakim alkoholnim pićima kojim se uređuje proizvodnja, geografska oznaka, kvalitet, opis, predstavljanje i deklarisanje i promet jakih alkoholnih pića, kao i druga pitanja od značaja za jaka alkoholna pića, i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje da bi novi propisi u toj oblasti stupili na snagu početkom naredne godine.
Svi oni koji su do sada proizvodili ovo alkoholno piće ne samo za svoje otrebe već i radi trgovine moraće da pripreme podebelu dokumentaciju da bi je ubuduće prodavali. Po podacima iz 2009. godine kao proizvodjači bilo je reistrovano 2.048 što fizičkih što pravnih lica. Već nakon prve izmene zakona mnogi od njih odustali su od registracije, ali po mišljenju države ne i od proizvodnje.
Ni manje ni više ubuduće proizvođači alkoholnih pića moraće da vode podrumarsku evidenciju i čuva dokumentaciju kojim se potvrđuju podaci o nabavci, proizvodnji, prometu, sirovini za izradu alkoholnih pića. Zakon propisuje način sazrevanja alkoholnih pića, geografsku oznaku, pravnu zaštitu geografske oznake, registrovanje žiga.
U valjevskom kraju postoji do 10 registrovanih proizvodjača od kojih može se reći pet zaista velikih ozbiljnih proizvodnji dok su ostali nešto niži sa prometom. Cena rakije koju oni proizvode kreće se oko 1100 dinara za litar. Na valjevskoj pijaci litar rakije prodaje se po ceni od 300 dinara dok za ovu rakiju niko ne može da garantuje ni za kvalitet ni za poreklo proizvodnje. Procena upućenih je da se u valjevskom kraju godišnje proizvede oko 2 miliona litara ovog jakog alkoholnog pića.
Predlog novog zakona iako igleda na prvi pogled drastičan treba da drži pod kontrolom ne samo promet ovog pića već i da predupredi neželjene posledice konzumacije pića o čijem se poreklu ništa ne zna.
Sagovornici Vamedie ističu da se nekada u Valjevu proizvodilo mnogo više rakije jer su sela bila daleko naseljenija, a zasadi šljive daleko veći. Ipak bez obzira na donošenje ovog Zakona najveća odgovornost biće na inspekcijskim službama koje bi trebalo da sankcionišu trgovinu ovim pićem i budu prva linija odbrane u korist zdravlja gradjana. Nije isključeno smatraju sagovornici da će cena ovog pića u valjevskim kafanama od naredne godine biti povećana jer je za očekivati da se na udaru prve kontrole nadju ugostitelji.
U Valjevu cena rakije u ugostiteljskim objektima ima veliki raspon i zavisi od mesta gde se ugostiteljski objekat nalazi pa se tako čašica u krugu oko zelene pijace plaća 40 dinara dok se u nekim poznatijim objektima cena kreće i do 120 dinara .
Treba li pretpostaviti onda da sve te male kafanice zapravo prodaju rakiju samo sebi , ali ne i državi, poznatih i proverivih proizvodjača?
Stručnjaci tvde da je upravo neuredjenost proizvodnje ovog pića dovela do toga da proizvod po kom smo prepoznatljivi ipak ne bude zaštitni znak Srbije.
S.V.