Zahvaljujući dogadjajima vezanim za Valjevsku bolnicu Grad Valjevo našao se u žiži javnosti. Valjevo pored dela zgrade Istorijskog arhiva u kojoj je otvorena izložba ima još dva objekta nekadašnje bolnice, ali su te zgrade u vlasništvu Vojske Srbije.
U toku obeležavanja Stogodišnjice Valjevske bolnice moglo se čuti da će upravo u našem gradu biti otvoren Memorijalni centar, po mišljenju direktora Muzeja dr Vladimira Krivošejeva ukoliko se to zaista želi neki objekti morać da budu otkupljeni. „Postojale su četiri zgrade, sticajem okolnosti šira i stručna javnost su zaboravile na postojanje još dve zgrade valjevske bolnice, upravne zgrade i južnog paviljona, dok je severni srušen prilikom izgradnje ambulante JNA posle Drugog svetskog rata. Naime, pre osnivanja valjevskog, kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture popisivao je kulturna dobra i tada je zaštićen objekat depoa Istroijskog arhiva, ali nije imao pristup vojnoj parceli u komšiluku, gde se nalaze prva dva objekta valjevske bolnice, izgrađena još 1885. godine, kaže Vladimir Krivošejev, direktor valjevskog muzeja
Zavod za zaštitu spomenika kulture i Muzej pokrenuli su inicijativu da se objekti zaštite kao kulturna dobra, a u situaciji kada Vojska Srbije prodaje sve svoje objekte ni zemljišta moguće je da ove zgrade doživee drugačiju sudbinu.
„U kompleks memorijalnog centra pored hirurškog paviljona koji je izgrađen 1907. trebale bi da uđu i ta dva objekta koja su starija 23 godine, ali su sada vlasništvo Vojske Srbije. S obzirom da je memorijalni centar valjevske bolnice državni projekat, Vojska bi mogla da pomogne ustupajući te zgrade gradu i državi“, naglašava Krivošejev.
Valjevska ratna bolnica bila je poprišta nadljudske borbe sa epidemijom pegavog tifusa. Procenjuje se da je od oktobra 1914. do maja 1915. godine epidemija odnela više od 7.500 života, od kojih je oko 3.500 bilo vojnika i oko 4.000 civila.