Nikad rešeno pitanje finansiranja Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Iako se na više sednica Skupštine I u više različitih političkih partija na vlasti govorilo o mogućnosti da Zavod za zaštitu spomenika kulture treba da finansiraju I ostale opštine KO , a ne samo Valjevo, po ovom pitanju nikada ništa nije realno uradjeno.

Grad Valjevo svake godine finansira rad Zavoda za zaštitu spomenika kulture iako ovaj Zavod vodi brigu I o ostalim opštinama KO , odnosno I o istorijskom I kulturnom  nasledju koja se nalaze na njihovim upravnim područjima.

Analizom troškova I prihoda u 2019. godini lako je uočiti da grad Valjevo zapravo finansira samo funkcionisanje Zavoda, a ne I radove na konzervaciji recimo, arheološka iskopavanja, rekonstrukcije I sanacije prostora I spomenika.

Tako smo u 2019. godini za tu namenu izdvojili skoro 21 milion dinara. 

Generalno, nije teško zaključiti da najviše novca I kad je republika u pitanju I nadležna ministarstva I njihova projktna finansiranja u pitanju Zavod najviše novca troši za plate, socijalna davanja, poklone za decu zaposlenih, telefone, jubilarne nagrade, grejanje, struju, vodu, prevoz, a značajno manje za samu zaštitu kulturnih I istorijskih dobara.

Pre dve godine u burnoj raspravi na sednici Skupštine grada moglo se čuti kako je naophodno pregovarati sa državom I ostalim opštinama kako bi I one na sebe preuzele deo obaveza vezanih za finansiranje. Tada se moglo čuti I da je neopphodno smanjenje broja zaposlenih .

Iskustveno ili proročki tadašnji predsednik Skupštine Milorad ilić je konstatovao da rešenja nema. „Ovaj se Zavod grbo rodio i to vreme ne ispravi. Valjevo je htelo da ima Zavod i formiralo ga 1986. godine, a druge opštine to nisu prihvatile i sada je nemoguće naterati ih da plaćaju nešto što nisu ni formirali. Videćete da ćemo o tome pričati i 2019. godine jer niko taj problem nije ni pre mogao da reši“, rekao je Ilić.

Rešenje je odmah imao zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović rekavši da će Zavod ostati u Valjevu. „Svešćemo ga na pristojnu meru od pet ili šest zaposlenih. Biće uradjena analiza i to će biti valjevsko, a kome treba Zavod neka ga formira. Ova je godina kraj takvom ponašanju biće uradjena analiza, a onda formatirano poslovanje sa minimalnim brojem zaposlenih“, rekao je Milutinović.

Formatirano poslovanje? Minimalni broj zaposlenih? Kako smo onda ponovo došli u istu situaciju? Da li bi Zavod I poslovanje mogli biti tema I na sednici predstojeće Skupštine nije poznato, ali je činjenica da aktuelno Veće nije imalo dodatnih pitanja na kratko obrazlaganje poslovanja.

Ako već sami finansiramo Zavod za zaštitu spomenika da li je realno da grad razmišlja u pravcu toga da recimo uvek sporni Tešnjar kao jedna od većih istorijskih celina, bar bude pod njihovom nadležnošću , a ne pod ingerencijama Beograda? Ili je to suviše papirologije , admiistracije , pa ko time da se bavi?

Za delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz budžeta grada u  u 2019.godini izdvojena su sredstva u ukupnom iznosu od 31.936.058,04 dinara i to  iz budžeta grada  26.762.144,81 dinara (od čega  5.038.609,09 dinara sredstva Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja  i 5.173.913,23 dinara).

Za finasiranje redovnog rada ustanove  izdvojena su sredstva u ukupnom iznosu 20.955.605,40 dinara i to iz budžeta grada 17.835.771,52 dinara  i 3.119.833,88 dinara iz ostalih izvora.

Za finansiranje programskih aktivnosti izdvojena  su sredstva u ukupnom iznosu 10.980.452,64 dinara  i to iz  budžeta grada  8.926.373,29 dinara  (od čega  5.038.609,09 dinara sredstva Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja  i 2.054.079,35 dinara).