Prosečna zarada u Valjevu u septembru mesecu iznosila je 37 921 dinar. Prosečna potrošačka korpa iz avgusta meseca kretala se u visini od 67.523,21 dinar. Za statistički prosečan život nedostaje 30 000 dinara.
Standardno najveće zarade u septembru mesevu ostavlrili su Lajkovčani sa 61 580 dinara. Od ostalih gradova i opština Valjevo je ostvarilo prosečnu zaradu u visini od 37 921 dinar dok je u Osečini prosečna zarada bila nešto niža 34 847 dinara, u Mionici 33 216, u Ubu 32 375 dinara, u Ljigu 32 480 dinara. Prosečna zarada u Kolubarskom okrugu iznosila je 39 484 dinara.
S druge strane neumoljiva statistika po podacima ministarstva trgovina izračunala je da je prosečna potroščka korpa iznosila 67 523 ,21 dinar. Minimalna potrošačka korpa za avgust 2015. godine iznosila je 35.069,16 dinara. Za pokriće Nove Prosečne potrošačke korpe u avgustu 2015.
godine bilo je potrebno 1,51prosečnih zarada.
Posmatrano po gradovima, u avgustu 2015. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su: Beograd, Novi Sad,
Pančevo, Užice, Smederevo i Kragujevac. Ista statistika ukazuje da su zarade isplaćene u Kolubarskom okrugu zapravo na nivou iz 2008 godine.
Najveći deo novca kako pokazuje potrošačka korpa i dalje potrebno izdvojiti za hranu oko 27 000 dinara . na nivou Republičkog proseka za prosečnu zaradu, koja je viša nego u Valjevu moglo se kupiti 922 kilograma krompira ili 103 kilograma svinjskog mesa sa kostima. Ministarstvo trgovine dalje u svojim tabelarnim prikazima navodi i da su najmanje zaradili oni koji rade u proizvodnji nameštaja , a najviše oni koji obavljaju programerske i konsultantske usluge.
Šta god pokazivala statistika ostaje činjenica da su Valjevci zaradili manje od vrednosti potrošačke korpe , a kojom matematičkom ili statističkom računicom se može izračunati kako su uspeli da prežive u Srbiji još niko nije izračunao.
S.V.