Ove godine nekadašnji veliki državni praznik „pao“ je u nedelju pa je ovaj inače neradan dan podsetio mnoge na neko davno drugo vreme. Sam praznik godinama je izgubio ideološko značenje , a dobio neka druga svojstva. Ipak vreme svetkovanja ovog preznika ostaje vreme blagostanja za mnoge.
Praznik kao praznik ,29. novembar slavljen je gotovo šest decenija kao državni praznik SFRJ, a zvanično je ukinut posle više od deset godina od raspada te zajednice – novembra 2002. Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zabranjen povratak u zemlju. Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ. Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Savezna skupština zvanično ukinula tek sredinom novembra sledeće godine.
Za ovaj praznik sledovalo je nekoliko neradnih dana, omasovljen svinjokolj, prikazivanje partizanskih filmova i naravno dodela pionirskih kapa i marama.
Od svega toga i dalje su prisutne reprize partizanskih filmova , ali i svinjokolj koji praktikuju oni koji uprkos činjenici da mesare rade svakog dana ipak ne žele da se nadju u situaciji da zbog neredovne ili nesigurne zarade ostanu bez hrane ove zime.
Ako bi pokušali da uporedimo to vreme kada je ovaj praznik zauzimao značajno mesto u kalendaru bar po statistici, istraživanjima i analitičarima doći ćemo do poraznih podataka koji govore da se tada živelo mnogo bolje. Bar se tako u istraživanjima izjašnjava većina gradjana. Posmatrano statistički udeo Srbije u svetskom BDP-u iz poslednje godine Titove vladavine 1979. iznosio tačno 0.347 odsto što znači da se u Titovo vreme živelo više nego tri puta bolje u odnosu na danas. To nije ni čudo kada se zna da su plate u bivšoj Jugoslaviji bile iznad većine zemalja istočnog bloka.Verovali ili ne gradjani Srbije smatraju da su u to vreme imali više para, sigurna radna mesta i da im je sveukupno bilo bolje.
Opet istraživanje pokazuje da je najveće poverenje u institucije vladalo u Titovo vreme.
Da li onda možemo pretpostaviti da gradjani kada setno govore o 29. novembru zapravo setno govore o nekim boljim vremenima svojih života u ovoj zemlji? Vrlo je moguće.
Državni praznici trebalo bi da imaju važno značenje medju gradjanima, ali se poslednjih godina uglavnom svode na neradne dane bez saznanja o kakvom se prazniku zapravo radi.
Kako sada stvari stoje sa zaradama i brojem nezaposlenih u državi teško da će sadašnje generacije mladih moći da se jednog dana , ako praznici opet budu izmenjeni što je kod nas praksa, sete uopšte ovih prazniika. Ko još želi da pamti bedu i besparicu?
S.V.