U planu Toplane više nema projekta “voda-voda”

U usvojenom programu preduzeća Toplana medju investicijama za ovu godinu nema ni reči o projektu koji je najavljen od strane grada I EBRD-a(Evropska banka za obnovu I razvoj) u cilju ugradnje  toplotnih pumpi voda-voda koje bi mogle smanjiti I zagadjenje I cenu grejanja.

U delu investicije kada je u pitanju Gradska toplana navode se aktivnosti na izgradnji vrelovodne mreže, nabavke toplotnih podstanica, izrade projektne dokumentacije  I radovi na objektu Toplane u ukupnom iznosu od 236,2 miliona dinara. Od ovih sredstava za investiciona ulaganja iz budžeta grada obezbedjena su sredstva u ukunom iznosu od 11,7 miliona dinara za nabavku toplovodnih podstanica  I za modernizaciju kotlarnice na ugalj u Suvoborskoj ulici. Kako je navedeno, najznačajnija planirana investicija odnosi se na radove na rekosntrukciji mernoregulacione stanice I prateće opreme za gas na kotlu od 50MW u iznosu od 62,4 miliona dinara.

Medju pomenutim investicijama nema ni pomena o projektu koji je trebao da bude realizovan sa EBRD-om, a u čijem je cilju tokom prošle godine po poslednjim informacijama potpisano I pismo o namerama. Radilo se naime o tri projekta sa Evropskom bankom od kojih se prvi odnosio na  ugradnju toplotne pumpe voda-voda kroz korišćenje otpadne toplote iz postrojenja za preradu otpadnih voda i to bi bio prvi projekat tog tipa na teritoriji Jugoistočne Evrope.

Kako je grad Valjevo na svojoj zvaničnoj stranici tada objavio, njegova vrednost je 3 miliona evra koje je Grad trebalo da obezbedi kroz kredit.  Rezultati projekta bi se ogledali u zameni približno 49% energenata obnovljivim izvorima energije, velikim uštedama, smanjenju aerozagađenja. Investicija bi se isplatila, kako je prezentovano, kroz uštede za nešto više od 4 godine. A, procenjena ušteda bila bi, kako je rečeno oko 400.000 evra već od prve godine, čak i uz otplatu kredita.

Po pitanju ovog projekta uradjena je predstudija izvodivosti koja je dala dobre rezultate, ali očito Toplana neće istrajati u ovoj nameri.

Na sajtu grada tada je preneta I izjava  menadžera projekta Bojana Bogdanovića (EBRD), koji je rekao da takvih projekata do sada nije bilo , ali da Valjevo ima uslov za njegovu realizaciju:“Tehnologija korišćenja toplotnih pumpi u sistemima daljinskog grejanja je dokazana tehnologija i koristi se decenijama u mnogim zemljama, a posebno u nordijskim zemljama. Vrlo je lako proceniti efekte ovakvog projekta. Da bi projekat bio uspešan moraju da se poklope neki tehnički uslovi, a upravo u Valjevu imamo takvu situaciju da se Postrojenje za preradu otpadnih voda nalazi u neposrednoj blizini “Toplane”, što performanse ovakvog jednog projekta dovodi do toga da ovakvo postrojenje nema nikakvu emisiju niti CO2, niti ostalih zagađujućih materija. Ovakav projekat neće povećati troškove ni građanima koji se greju na sistem daljinskog grejanja, ni gradu, ni Toplani”.

Za sada nema potpune informacije da li je Toplana odustala od ovog projekta u celosti ili ga pak prolongira, ali ako jeste to bi značilo da je ovo već drugi projekat od koga grad odustaje , a koji ima za cilj smanjenje aerozagadjenja I smanjenje cene priključka. Grad Valjevo ranije je odustao od projekta grejanja na biomasu za šta je bila obezbedjena podrška Vlade I ministarstva.

Umesto toga Toplana ima neke druge planove, a kako se moglo čuti medju njima je I uvodjenje usluge dimničara za šta će zaposliti pet ljudi. Direktor Toplane Janko Gagić rekao je na sednici Veća da naplata nije na zavidnom nivou na šta je uticala epidemiološka situacija I izneo zanimljiv podatak da valjevski investitori u najvećoj meri, zgrade koje sada I u poslednje vreme zidaju, uglavnom zidaju sa sistemom grejanja na struju, a ne sa priključkom na Toplanu.

3 comments on “U planu Toplane više nema projekta “voda-voda”

  1. mirko

    Nadzorni odbor na celu sa Ivkom Stojkovic je odustao od svih investicija u toplani,nije ih prolongirao, a sad usvajaju program sa tolikim investicijama, nesto tu smrdi

    Reply
  2. Лаки

    Изгледа да некоме не одговара да добије бесплатну енергију из отпадних вода и смањи ниво загађења,а и цена грејања би била за грађане јефтинија. Многе зграде прелазе на грејање ваздух вода помоћу топлотних пумпи,што је уштеда 4:1. Тачно је да је улагање у старту велико,али се релативно брзо исплати.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.