Od kako je početkom prošle godine održana prva međuvladina konferencija izme- đu Evropske unije i Srbije o našem pridruženju njima, intenzivno se odvijaju pripreme kroz usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama zemalja koje čine Uniju. Među 35 poglavlja kojima su obuhvaćene sve oblasti društvenog života, nalazi se i oblast zaštite potrošača i zaštite zdravlja, označena brojem 28.
I pored toga što nas mediji redovno obaveštavaju o tome kako teku predpristupni pregovori, prosečnom građaninu još uvek nije dovoljno jasno šta ga stvarno čeka ula- skom Srbije u EU, čemu da se nada kad stignemo tamo. Ova konstatacija se naročito odnosi na propise i direktive EU kojima su zaštićena prava i interesi građana kao potrošača roba i usluga za ličnu i porodičnu potrošnju. Iz tih razloga su naš prego- varački tim koji predvodi prof. dr Tanja Mišković i Delegacija EU u Srbiji, nedavno objavili popularnu brošuru pod nazivom „35 koraka ka EU“, koja je korisnicima inter- neta dostupna na adresi: hhtp://ec.europa.eu/.
U brošuri je objašnjeno da usaglašavanje propisa o zaštiti potrošača ima za cilj da se omogući slobodan protok roba i usluga na celokupnom prostoru EU, sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, uz visok nivo zaštite potrošačkih prava i interesa. Zaštita potrošača od proizvoda sa nedostacima, opasnih imitacija, nepra- vičnih ugovornih odredbi, prevarnog oglašavanja i drugih nečasnih radnji trgovaca koji su im skloni, predstavlja samo deo ukupnog sistema kojim su garantovana prava potrošača u zemljama EU.
Direktive EU tesno povezuju oblasti zaštite potrošača i zaštite javnog zdravlja, naročito po pitanju ispravnosti hrane. Njima je obuhvaćena i kontrola duvana, preno- sivih bolesti, mentalnog zdravlja, preventiva od zloupotrebe druga i smanjenje štetnog dejstva alkohola.
Kroz zajedničku politiku zaštite potrošača i zaštite zdravlja, u Srbiji će biti omogućen veći stepen bezbednosti svih proizvoda, a time i opšte poboljšanje kvaliteta života. Znatno će se smanjiti troškovi lečenja od povreda i bolesti uzrokovanih kori- šćenjem nebezbednih proizvoda, a efikasnim vansudskim rešavanjem potrošačkih sporova smanjiće se sudski troškovi. Uključivanjem u evropski sistem brze razmene upozorenja i informisanja o opasnim i nebezbednim proizvodima (RaPEX), Srbija će ubrzati njihovo povlačenje sa tržišta.
Kada je u pitanju zaštita zdravlja, građani Srbije moći će da koriste transplan- tacijske usluge u skladu sa najsavremenijim tehnološkim i medicinskim dostignućima, pod uslovima mnogo povoljnijim od sadašnjih, a biće im dostupan i preventivni sistem u borbi protiv malignih bolesti.
Za domaće potrošače najznačajnija je činjenica da se celokupna politika zaštite prava i interesa potrošača u EU zasniva na njihovim snažnim udruženjima jer potro- šački računi, promet roba i usluga u razvijenijim državama Unije već sada čini polovinu njihovog bruto nacionalnog proizvoda (BNP) s tendencijom daljeg povećanja. Samo taj podatak dovoljan je da shvatimo „kod se kreće ovaj brod“, odnosno da nas podstakne i ohrabri u tome da postojeće propise o zaštiti domaćih potrošača što bolje upoznamo i tako se osposobimo za punopravno članstvo u EU koje, kako izgleda, nije tako daleko.
Drgan D. Popović
Udruženje VAPOT