Seoske olimpijske igre

Sportski savez Valjevo i grad Vajevo i ovog leta organizuju Seoske olimpijske igre. Članovi Saveta manifestacije kažu da na selu još ima mladih te i da je ovo šansa da I oni budu uključeni u jedan oblik društvenog života. Ipak u okolini Valjeva postoji više sela u kojima nema sportskih objekata, terena niti drugih uslova za bavljenje sportom.

Ove godine manifestacija počinje u selu Miličinica gde će na  programu biti  osam disciplina. Igre počinju u 10h.

„To su discipline koje su već tradicionalno neko vreme zastupljene na Seoskim olimpijskim igrama i mi ove godine onako sa puno entuzijazma ulazimo u prvo takmičenje, pošto prošle godine zbog dobro poznate situacije, nismo bili u prilici da organizujemo na tako visokom nivou. Nadamo se da će nas i vreme poslužiti, tako da očekujemo uspešan turnir“, rekao je Marko Jovanović predsednik Saveta manifestacije..

Manifestacije će se održati i u Brankovini, 27. juna u okviru „Dana maline“, Poćuti, 11. jula i u Petnici, 18. jula. Najbolje plasirane ekipe sa ova četiri turnira susrešće se na završnom gradskom finalu na Stavama, u okviru „Dana kupina“, 25. jula. Pobednik tog turnira učestvovaće na regionalnom takmičenju pod okriljem Sporstkog saveza Srbije i na kraju u  državno finale. Glavna nagradna Sportskog saveza Srbije je rukometni teren sa tartar podlogom, svim rukometnim dimenzijama, koji će biti izgrađen u selu koje osvoji državno takmičenje.

Miloje Gajić, član Saveta manifestacije i koordinator ekipe Beloševac se zahvalio gradu Valjevu i Sportskom savezu na podršci i naglasio da je ovo dobra manifestacija, posebno za seosku omladinu.

Predsednik Komisije za sport, Miodrag Lazić, govorio je o raspodeli sredstava za sport, ali i važnosti ovakvih manifestacija.

„Kada je reč o raspodeli sredstava za sport, obično je akcenat na tim sportskim klubovima. Međutim, ono što se ne vidi i što je prioritet jedne lokalne samouprave kada je sport u pitanju, to je da se sport učini dostupan svima, pogotovu najmlađima i nikad nije bilo rasprave oko tih sredstava. Onoliko koliko je bilo potrebno za sve manifestacije, to je sve bilo sadržano i daje se preko Sportskog saveza. Cilj i ovih igara nisu sportski rezultati, nego omasovljenje što većeg broja. Zato bi možda s obzirom na način života na selu trebalo povezati te igre sa nekim manifestacijama koje se održavaju, kao što su „Sremušijada“ na Taoru i to treba ujediniti, radi omasovljenja svih tih događaja“, naglasio je Lazić.

Na pitanje Vamedie da li postoje sela u okolini Valjeva koja nemaju nikakve uslove za bavljenje sportom Jovanović kaže da škole uglavnom imaju neke sportske terene, neke imaju uredjenije , a neke slabije uredjene terene. „U tom smislu zadovoljene su da kažemo neke osnovne potrebe. Ali revimo postoje sela koja imaju fudbalske klubove , ali nemaju terene. U selima jedino što je zastupljeno jeste fudbal kada govorimo o sportovima. I to je širi problem jer ni gradska naselja nemaju sva terene. Prrošle godine smo vratili sredstva za ove igre jer ih nje bilo , ali smo pravili neke turnire u narodnom višeboju. Tu smo počeli da povezujemo manifestaciju i tradicionalne discipline. Grad za ove 4 manifestacije opredeljuje 500 000 dnara a Sportski savez države pomaže sa 80 000 dinara“, rekao je Jovanović.

Kako je svojevremeno kada je počela ova manifestacija bilo je najavljeno da će svake godien u po jednom selu biti uredjen sportski teren. Ipak nije poznato da je i jedno selo u proteklih 8 godina takav teren dobilo.

„Tada je bio drugi Savet manifestacije , a kada je u pitanju ovaj Savet ako me pitate da li je odavde tako nešto poteklo moram reći da nije. E sad ako su škole nešto radile mi to ne znamo. Mi takvu ideju nismo sprovodili. Ali moramo reći i to da u selima još ima omladine. Nije sad to veliki broj , ali okupimo oko 250 do 300 učesnika po takmičenju. Mi smo takmičenja organizovali tako da u jednom selu bude održavana manifestaacija ali u njega ddolaze ekipe iz drugih sela“, rekao je Jovanović

Miloje Gajić je naveo da čak u osam sela postoje fudbalski klubovi , a u tim selima nema terena. „Moj predlog je bio da se u Petnici koja neprestano se razvija da se tu uradi jedan stadion da bi tu mogao da se koristi teren kada počne prvenstvo. Apelujem i na rukovodstvo grada da tu nešto uradi. Imamo u ovim klubovima oko 250-oro mladih , to nije malo. Tamo postoje privatnici koji bi mogli nešto da pomognu . Ti tereni su neophodni jer je to mučenje za one koji igraju fudbal organizovati pripreme“.

Miodrag Lazić na ovu temu kaže da je gradu pod hito neophodna Strategija sporta. „Ali da to bude jedna realna i održiva strategija koja će nam pružiti i uvid u stanje stvari , ali sa druge strane i potrebe, ali realne potrebe  da ne bi došli u situaaciju da gradimo teren tamo gde nema mladih, ko će to da koristi onda?“