„Valjevska banka“ za koju se veruje da je bila nosilac valjevske privrede ušla je u proces likvidacije svojevremeno po osnovu izmenjenog zakona o stečaju. Mnogi i danas veruju da je gašenju banke kumovao kredit PP „Vujić“.
Kako je prošao Zajam za preporod Srbije svima je poznato. Od tog Zajma najmanje je imala Srbija i oni koji su se odricali zarada verujuči da tim odricanjem obezbedjuju svojoj deci bolju budućnost. Kakva je budućnost stigla, znaju upravo ta „deca“.
O samom Zajmu i kreditima nije se naravno govorilo onda kada se sve to i dešavalo već godinama kasnije bar na državnom nivou , a u Valjevu već sa gašenjem Valjevske banke postalo je jasno da se iza ledja običnih gradjana dešavalo nešto što je im je iskrojilo sudbinu.
U sklopu promena 2001. godine prvu ozbiljniju informaciju o potapnju Valjevske banke dao je tadašnji guverner NBJ Mladjan Dinkić govoreći porezu na ekstra profit :“ “Na udaru ovog zakona biće svi oni koji su ostvarili ekstraprofit zahvaljujuci monopolskim privilegijama, a u čije razotkrivanje je uključena i NBJ”, rekao je Dinkić.U izjavi za B92 on tada kaže da NBJ naročito ispituje korišćenje primarne sive emisije, kupovinu deviza po kursu ispod tržišnog, zloupotrebe vezane za zajam za privredni preporod Srbije, piramidalne banke i nelegalno iznošenje deviza. “Oni koji su, koristeći monopolski polozaj, ostvarili ekstra profit biće jednokratno oporezovani po veoma velikim stopama. Što je veći iznos ovog profita, to ce biti i veća poreska stopa, ići će i do 90 procenata, što znači da se maltene bliži eksproprijacija”, dodao je on. Dinkić je rekao da su, u vreme zajma za preporod Srbije, “mnoga preduzeća dobijala zajmove u dinarima, zajmovi su bili denominovani u devizama, vraćani su po zvaničnom kursu, tako da je ekstra profit znacajan”. Kao primer on je naveo preduzeće “Vujić” iz Valjeva, koje je kao zajam dobilo milion i 700.000 dolara, a vratilo 100.000 dolara. “Milion i 600.000 dolara ce biti osnovica za oporezivanje”, zaključio je tadašnji guverner NBJ.
Ovaj kredit PP“Vujić“ ostvarilo je preko Valjevske banke .PP „Vujić“ je kredit vratio pre roka zbog hiperinflacije, ali ga Valjevska banka nije prihvatila pa je bio sudski deponovan do okončanja sporova koje su sa Beobankom dobili i „Vujić“ i Valjevska banka.
Odmah nakon što je izvršena inspekcija od strane NBJ, a zbog višegodišnje neizvesnosti u poslovanju, deponenti napuštaju Valjevsku banku koja je u sanaciji, čime je dovode potpunone propasti jer za samo nekoliko dana uz društvene i privatne firme novac iz Valjevske banke povukla je i SO Valjevo, prebacujući sredstva depozita i solidarnosti u Delta banku i Astra banku. Sličan potez tada povukla je i Direkcija za izgradnju grada.
Vlasnik firme „Vujić Valjevo“, Vidoje Vujić, u izjavi za Radio B92 -25. 04. 2001 kaže da je sve što je radio, radio legalno i da ne spada u one koji su se obogatili zahvaljući privilegijama za vreme vladavine Slobodana Miloševića. „Ja sam srećan, kao opozicionar večiti i monarhista, da sam se u vreme Slobodana Miloševica obogatio. Ja imam legalne presude koje je potvrdio i Okružni privredni sud, Viši privredni sud i Vrhovni sud Srbije. One su potvrdjene i za mene legalne, i ja smatram da sam sve obaveze izmirio. Imali smo mi i 45. oduzimanje privatne svojine, pa me neće začuditi i ako sada to bude“,rekao je Vujic za radio B92.
Koja eksproprijacija je „sprovedena“ nije poznato. Šta je bilo sa Valjevskom bankom – više je nego poznato. Ko je zaista profitirao, bar po izjavama Mladjana Dinkića, i to je jasno .
A krediti banaka postali su zaštitni znak ovog biznismena jer posle Valjevske banke na red su došle druge banke pa je trenutno među najvećim poveriocima istog preduzeća Nova Agrobanka i Credit Agricole banka.
S.V.