Na prvoj narednoj sednici Skupštine pred odbornicima će se naći dve tačke vezane za gašenje nekadašnje Direkcije za robne rezerve i osnivački kapital preduzeća „Agrorazvoj“. A birokratija se baš pravnički zaigrala .
Duga priča i gotovo mučenje birokratije vezano za Direkciju za robne rezerve sada bi već na narednoj sednici trebalo da bude završeno . Naime još pre tri godine počelo je traženje rešenja za ovu Direkciju u kojoj su izmedju ostalog otkrivene zloupotrebe zbog čega su tri zaposlena završila na sudu . Gradska vlada je potom donela odluku o gašenju Direkcije i prebacivanju zaposlenih u odeljenje za poljoprivredu. Korak dalje bio je pokušaj osnivanja Direkcije za poljoprivredu što je ministarstvo oštro zaustavilo .Očito da su gradski pravnici bili neinformisani o izmenama zakona , ali taj status „ni na nebu ni na zemlji „ trajao je duže od šest meseci. Pa potom još jedna odluka kojom se sve vraća na početak. Birokratskim igrarijama nije bilo kraja .
Podjednako veliki problem bila je imovina kojom Direkcija raspolaže , a koja nije mogla postati vlasništvo grada jer su Ugovori sa zanavljačima stoke zapravo dohodovni ugovori.
Spas je potražen u angažovanju posebne Agencije koja je gotovo dve i po godine pokušavala da popiše imovinu, izvede zvršne račune za svaku godinu. Iz kog razloga je grad angažovao Agenciju za ovaj posao pored redovno zaposlenih u Upravi nije poznato. Moguće da ne budu previše opterećeni radom. Svejedno , gradjani su to trostruko platili . Najpre dugogodišnji nerad po pitanju knjiženja u ovoj Direkciji , potom Agenciju , a na kraju i plate redovno zaposlenima u Upravi.
Odgovornost neće snositi niko pa ni gradonačelnik koji je provereno slučaj Direkcije najpre godinu dana držao u statusu blaženog mirovanja . Verovatno da se papiri slegnu. Za to vreme umatičena grla koja su se našla kod držalaca nisu marila za birokratiju već su svake godine davala potomke.
Kao u slučaju dečije šale „puj pike ne važi“ , ali uz ozbiljan trošak konačno se došlo do raspleta. Novoosnovano Javno preduzeće „Agrorazvoj“ preuzeće zaposlene , ali i imovinu Direkcije koja će najverovatnije kasnije postati subvencija poljoprivrednicima.
Zauvek će se možda ćutati o stadu ispečenom i posluženom u kafani nadomak Valjeva, niko reč neće reći o domaćinu koji je stado volšebno prodao. Niko nikad neće glasno govoriti o situaciji u kojoj su se našli držaoci ne mogavši da predaju telad , a zakon ih je na to primoravao. Javna je tajna da su neki pretili da će telad dovesti pred zgradu Uprave , verovatno na parking. Na sudu optuženi dokazuju da su nevini po pitanju ugovora sa zanavljačima , a šta je sa ostalima koji nikada očito neće na sud ? Šta je sa onima koji su to posmatrali i nisu reagovali? Toliko o nadzoru , šta ko zapravo radi u Upravi.
Na kraju može se desiti da čujemo kako je sa uspehom rešen problem Direkcije za robne rezerve i poljoprivredu.
Svega ovoga ne bi bilo da godinu dana papiri nisu odstojali, onako birokratski, a život ide dalje.
S.V.