U Valjevu očito ne postoji jasna ideja o tome šta je naš strateški proizvod. Za sadnice šljive do sada grad izdvajao milione dinara, ali šjive na terenu, kažu upućeni, ipak nema u tom obimu. Zbog izostanka otkupa šljiva najčešće završava kao prepečenica , a nova pravila o proizvodnji rakije umnogome će promeniti i tu situaciju. Da li je malina onda naš strateški proizvod?
Grad Valjevo je želeći da uvede red u subvencije za sadnice menjao odluku o istima , ali i uskladjivao sa novim zakonskim rešenjima. Novo preduzeće „Agrorazvoj“ najavljuje subvencije , ali i značajno oštriji sistem kontrole i nadzora nad istima .
Svi oni koji su želeli da zasade šljivu u proteklim godinama mogli su da sadnice zatraže od Direkcije za poljopriredu i dobiju ih potpuno besplatno. Direkcija je najpre za novac grada kupovala sertifikovane sadnice i potom ih delila. Ono što se često dešavalo jeste da su se poljoprivrednici uglavnom žalili na kvalitet sadnice.Izmenu odluke o dodeli sadnice nadležni su objašnjavali da se pored opštih uslova sada traže i druge stvari. Najpre je potrebno da donese nalaze uradjene analize zemlje, od poljoprivredne stručne službe dobiju mere, dimenzije sva obaveštenja i obavezujuće praktično uslove. Potom sam poljoprivrednik kupuje sadnicu gde želi. „Mi izlazimo na teren kada se sve zasadi po ovom pravilniku i proveravamo da li se zaista radi o navedom zasadu. Tek nakon toga poljoprivrednik podnosi zahtev za subvenciju i mi je odobravamo. I to već funkcioniše i nema problema sa tim, ljudi su te zahteve počeli da poštuju. A što je najvažnije oni su sami birali sadnice i ne mogu nama da prebace da nešto nije u redu sa sadnicom“, objasnio je svojevremeno Nikola Radojičić član Gradskog veća. Kako će to funkcionisati ubuduće videćemo kada novo preduzeće započne dodelu subvencija.
Ipak za sve ove godine nije bilo jasnog opredeljenja šta je to što je naš strateški proizvod . Da li je to šljiva ili malina? Ili možda nešto sasvim drugo? U valjevskim selima je svojevremeno na svakom koraku bilo zasada maline , ali se situacija vremenom menjala pa sada maline nema baš svuda. Gašenju malinjaka doprinele su i razne biljne bolesti koje su dovodile do sušenja celog zasada, a zasade je tamanila i računica o niskoj ceni otkupa. Mnogi Valjevci koji žive u Valjevu , a imaju imovinu na selu uglavnom su se odlučivali za male zasade maline nadajući se pritom velikoj, a ne oporezovanoj zaradi. Javna je tajna da su mnogi upravo zahvaljujući malini uspevali da prežive teška vremena. Takvih malih zasada ima i danas , ali se oni ne mogu smatrati ozbiljnijom proizvodnjom. Velikih proizvodjača nema baš mnogo.
Nekada su valjevska sela sjeseni smrdela na opalu šljivu i u vazduhu se osećao blag miris alkohola , ali je ta slika sada prisutna samo u glavama onih koji su u to vreme rado odlazili na selo. Sadnica šljive više nema kao nekad , a grad je napravio u medjuvremenu ozbiljna ulaganja u ovu vrstu voća. Dodatno pitanje zašto bi neko i zasadio veći broj sadnica kada ne postoji ni sigurnost otkupa , a ni posebno dobra cena? Nije tajna da je velika količina valjevske šljive završavala u Crnoj Gori preko ovdašnjih trgovaca odnosno prekupaca. Nemogućnost prodaje dovela je do povećane proizvodnje rakije . Ipak rakija nije naš brend jer su je Nemci odavno zaštitili . Vlada Srbije sada je donela neka nova pravila kojima se uređuje proizvodnja, geografska oznaka, kvalitet, opis, predstavljanje i deklarisanje i promet jakih alkoholnih pića, kao i druga pitanja od značaja za jaka alkoholna pića . U valjevskom kraju postoji do 10 registrovanih proizvodjača od kojih može se reći pet zaista velikih ozbiljnih proizvodnji dok su ostali nešto niži sa prometom. Cena rakije koju oni proizvode kreće se oko 1100 dinara za litar. Na valjevskoj pijaci litar rakije prodaje se po ceni od 300 dinara dok za ovu rakiju niko ne može da garantuje ni za kvalitet ni za poreklo proizvodnje. Procena upućenih je da se u valjevskom kraju godišnje proizvede oko 2 miliona litara ovog jakog alkoholnog pića.
Uzalud bismo nastavili potragu za strateškim proizvodom jer to još očito nije tema i retko ko da o tome ozbiljnije i razmišlja . Ovako imamo od svega po malo , a u ukupnom zbiru rezultat je da naš kraj ne prepoznaju posebno ni po čemu. Za stranog investitora , bilo da se radi o otkupljivaču ili nekom ko bi da preradjuje voće dobar bi signal da dodje u Valjevu bila upravo prepoznatljiva priča o nekom našem posebnom proizvodu. Ovako investitori mogu da čuju : „Ako hoćeš malinu idi u Arilje , a ako hoćeš šljivu idi u Čačak“. Treba li da se posebno objašnjava na dalje zašto je strateški proizvod bitan ?
S.V.