Ovog jutra jedino su se deca na ulici mogla videti sa poklonima ili cvećem u rukama za svoje mame ili učiteljice. Da nije prodavaca cveća na ulici teško da bi se ovaj 8. mart razlikovao od bilo kog drugog dana.
U javnom sektoru sindikati se pobrinuli za vaučere ili konkretan keš kao poklon.U situaciji kada na evidenciji NSZ imamo daleko više nezaposlenih žena nego muškaraca I kada se žene ne nalaze na rukovodećim mestima , a o ženama funkionerima da I ne govorimo jer ih ima na nivou statističke greške , donekle je razumljivo što ovaj Dan žena u Valjevu prolazi gotovo nezapaženo . Da je baš danas dan posvećen ženama I njenim pravima eventualno se može uočiti po nešto većoj ponudi svetnih aranžmana u cvećarama , ali I kod uličnih prodavaca.
Ne treba zaboraviti da je ovaj dan nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Švajcarska je poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama (1972).
Inicijativu za taj praznik preuzela je nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin (1857—1933). Cetkinova se borila za prava žena od 1889, a predlog je javno iznela tog avgusta u narodnoj kući, danas poznatoj kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje dana bilo je 18. marta 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope. Ovaj praznik je prihvaćen u svim socijalističkim zemljama nakon što je Aleksandra Kolontaj ubedila Lenjina da ovaj praznik prihvati kao državni. Tu praksu je preuzela i posleratna SSSR i njene saveznice (uključujući i SFRJ).
Kao međunarodni dan žena, osmi mart (po prvi put tačno određeni datum), prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge. Obično se proslavlja darivanjem žena cvećem.
Ipak ni žene više nisu ono što su bile , tvrde pojedini sindikati u javnom sektoru jer su kažu morali da odreše kesu konkretno u kešu. Neki su pak zbog manjih prihoda doneli odluku o vaučerima u kozmetičkim i frizerskim salonima ili parfimerijama. Pre više od 20 godina na ulici na ovaj dan nije bilo moguće sresti ženu , a da u ruci ne nosi cvet makar to bio karanfil koji se danas može pazariti po ceni od 80 do 100 dinara. Dame više nisu zadovoljne očito samo cvećem već je poželjnija konkretna cifra pa su pojedini sindikati izdvojili do 3 000 dinara.
Važnije od poklona jeste svakako status žene , a žene su u Valjevu slabo vidljive. One se najčešće na žalost pominju u pričama o zlostavljanju , porodičnom nasilju, sigurnoj kući slično . Na hiljade žena u Srbiji žrtve su porodičnog nasilja, a broj od preko 40 žena koje su izgubile živote kao žrtve nasilja više je nego zabrinjavajući.Žene su danas siromašne , materijalno na svaki način neobezbedjene pa I ne čudi njihovo nezadovoljstvo sopstvenim statusom.
Ali, danas će izvesno deca odvojiti vreme za ovaj praznik posvećen mamama I bakama I još po koji džentlmen. Mnoge žene se slažu da je važnije kako je ostalih dana u godini , a ne samo tog jednog 8. marta. I tu je previše istine , ali ipak bar danas trud I pažnju onih koji ih iskažu trebalo bi bar nagraditi rečima –Hvala što ste se setili.
Srećan 8. mart!
S.V.