Park Pećina pred pitanjem opstanka-Hoće li ga Valjevo izgubiti ili spasiti?

Ukoliko sada ne počne seča bolesnog I sadnja novog drveća, Valjevo će izgubiti park Pećinu, pokazala je studija . Neka stabla su vidljivo bolesna , druga pak imaju bolestan koren. Uporedo sa sečom sadnica , u ovom parku sadiće se nove.”Ukoliko ne uradimo ništa sada , za pet godina park u obliku u kom je sada neće postojati”, rekao je inženjer šumarstva Ljubomir Popara.

Elaborat o stanju stabala u parku Pećina predstavljen je valjevskim medijima . Sama izrada elaborata I plan rada u naredom periodu , prvi je ozbiljni poduhvat u parku posle 30 godina  Posao je poveren preduzeću Agrorazvoj . Sam Elaborat o stanju stabala uradilo je preduzeće Foresting iz Beograda.

“Došli smo do toga da je svako stablo na Pećini pregledano I za njega je dat opis . “Situacija je urgentna. Grad 30 godina nije usvojio nijedan planski dokument s tim u vezi.  Došli smo u situaciju da stabla padaju na automobile u pokretu, pala su na ulicu Majora Ilića dva puta se desilo da su stabla padala na dečiji park, sreća je bila što su stabla pala tokom noći. Ko bi ne daj Bože bio kriv da  se to dogodilo u toku dana I da su deca bila u parku. Mi smo pozvali frimu Foresting da nam pomogne u izradi Elaborata . On je vidljiv I na društvenim mrežama . Završen je plan sanacije koji će biti poslat Upravi za šume. U stalnom smo kontaktu sa Upravom I cela procedura je ispoštovana. U javnosti se pominjalo pitanje , kako sme da se radi sanacija , a da prethodno nije usvojen desetogodišnji  Plan gazdovanja šumama. Moram d akažem da će I to biti završeno tokom sledeće godine. Sam Plan sanacije trajaće 4 godine,”, rekao je Dragutin Kuzmanović direktor Agrorazvoja.

Đorđe Čolić, inž. šumarstva, zaposlen u „Agrorazvoju“,video prezentacijom objasnio je situaciju u kojoj se park nalazi.

“Nama je cilj očuvanje parka Pećina , njegova revitalizacija I popravljanje samog sastava što se tiče vrsta drveća. Ovaj park je symbol našeg grada I moramo ga sačuvati . Ekipa stručnjaka sa Šumarskog fakulteta dr Slobodan Milanović, vanredni profesor i dr Ivan Milenković, docent, kao i specijalista za vizuelnu procenu zdravstvenog stanja stabala inž. Ljubomir Popara sa saradnicima su bili na terenu I analizirali trenutno stanje. Zdravstveno stanje pogotovo crnih borova,javora topole I gledičije nije dobro. Zabeleženi su slučajevi truležnice , tumori I entomološki napadi potkornjaka , strižibube. Analiza staala je počela u aprilu. Na nekim stablima vidljivo je propadanje dok druga imaju već truo koren I bolestan iako spolja mogu izgledati dobro”, rekao je Čolić posebno objašnjavajući pritom sve pomenute slučajeve uočenih I registrovanih promena.

Kako se moglo čuti Elaborat  predvidja nekoliko faza I to:

I faza A – podrazumeva uklanjanje 117 stabala i predviđeno je uklanjanje do juna 2022. godine;
I faza B – 144 stabala, do marta 2023. godine i
I faza C – 16 stabala, do novembra 2023. godine.
II faza A – 12 stabala, do marta 2024. godine;
II faza B – 18 stabala, do novembra 2024. godine i
II faza C – 166 stabala, do marta 2025. godine.

Uporedo sa sečom teći će I sadnja novih stabala:“Mi ćemo već od polovine novembra Aktom donacije Gradske uprave Valjeva posaditi 250 sadnica autohtonih lišćara, na površinama koje su nam već dostupne u parku Pećina i time uticati na pošumljavanje. Što se tiče I faze A, treba pošumiti sa još oko 90 sadnica do jeseni, što je ukupno za tu fazu preko 340 sadnica. To su zdrave i sertifikovane sadnice, koje će krasiti naš park“, naglasio je Đorđe Čolić.

Dragić Tomić inženjer šumarstva ponudio je preduzeću Agrorrazvoj saranju na ovom polju. “Znate da je šuma u bolničkom krugu nestala, isto se desilo sa šumom četinara kod Vodovoda .Hajde da uradimo nešto da se isto ne desi sa Pećinom. Promblem je što nije blagovremeno reagovano. Da je odmah posečeno nekoliko stabala ne bismo došli do ovoga. Bilo je nekih pokušaja da se nešto uradi , ali to nije bio ozbiljan poduhvat. Planski dokument nikada nije postojao . Problem je što grad ima 600 hektara šume I mogu da zamislim koliki je to posao. Ovde smo imali slučaj da imamo domaćina koji godinama ne zna ni šta ima. Stvari su hitne . Ja bih rekao da je ovo sada poslednji pokušaj da se situacija spase, da se park sačuva. Sanacija predvijda sledeće godine sečenje 117 bolesnih stabala I sadnju novih 90, ali pitanje je šta će biti dogodine. Nama je park Pećina na respiratoru”, rekao je Tomić.

Na pitanje Vamedie šta bi se dogodilo ukoliko se bolsena stable ne bi uklonila Tomić kaže da je to veliko pitanje. “Pitanje je, možda bi četinari počeli redom da padaju . Ovde imamo truležnicu korena, to je bolset koja ide ispod zemlje. Takav je slučaj bio na Tari . U stvari ti nemaš pojma gde je ona, ona šeta ispod zemlje I napada iznutra stablo. Spolja kad pogledaš stablo ono lepo izgleda , ali unutra je trulo. Ovde je problem što je do kraja sve zapušteno. Do kraja zapušteno”, rekao je Tomić dodajući da treba doneti odluku da svi parkovi bez obzira gde se oni nalazili , poput parka u bolničkom krugu budu povereni gradu na staranje I proglašeni javnim dobrom.

Ljubomir Popara, inž. Šumarstva bio je odredjeniji po pitanju odgovora na ovo pitanje:

“Za pet godina taj park neće postojati u ovom obliku. Drvo boluje vertikalno. Ono kad adne , ono je bolovalo bar pet do deset godina pre toga. Da ovo nije započeto sad , ja smem da potpišem da nijednog bora više ne bi bilo. A pored njega bolest bi se proširila I na štošta drugo. Prvi put kad se truležnica pojavi na stablu , treba videti da li nešto može mehanički da se uradi, da se neki deo odstrani, ako ne treba seći”, rekao je Popara koji je potvrdio da je svako stablo u parku detaljno pregledano.