O čemu se danas izjašnjavaju gradjani RS

Republička izborna komisija, na sednici održanoj 3. decembra 2021. godine, usvojila je Odluku o utvrđivanju teksta Informacije o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije. Ovom odlukom utvrđuje se tekst Informacije o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije o čijem se potvrđivanju građani izjašnjavaju na republičkom referendumu raspisanom za 16. januar 2022. godine, a koji glasi:

„1) Akt o promeni Ustava isključivo se odnosi na pravosuđe i njime se ne menjaju drugi delovi Ustava

Aktom o promeni Ustava menjaju se ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava (čl. 142-165. Ustava). Imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredaba i drugih odredaba Ustava, izmenjeni su i član 4. Ustava koji utvrđuje načelo podele vlasti, član 99. Ustava (Nadležnosti Narodne skupštine), član 105. Ustava (Način odlučivanja u Narodnoj skupštini), člana 172. Ustava (Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda).

U skladu sa propisanim postupkom za izmenu Ustava građani se na referendumu izjašnjavaju isključivo na odredbe sadržane u Aktu o promeni Ustava, dok druge odredbe Ustava nisu predmet referenduma.

2) Predviđaju se dodatne ustavne garancije nezavisnosti sudstva i sudija

U sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sudska vlast je nezavisna. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži, što znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena iz sistema i odgovorna samoj sebi. Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Sudija je nezavisan, a zabranjen je svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

3) Garantuje se stalnost sudijske funkcije

U sistemu u kojem se sudije biraju na određeni vremenski period (mogućnost reizbora) može se postaviti pitanje nezavisnosti sudija. Zato je predviđeno ukidanje prvog izbora sudija na tri godine. Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Razlozi da sudiji pre vremena prestane funkcija određeni su u Ustavu, što znači da se zakonom ne mogu propisivati drugi razlozi za prestanak sudijske funkcije. Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi organ koji i bira sudije – Visoki savet sudstva.

4) Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud

Predviđena je promena naziva najvišeg suda u Republici Srbiji umesto sadašnjeg naziva – Vrhovni kasacioni sud. Naziv Vrhovni sud, koji se predviđa, u skladu je sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.

5) Sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva

Prema važećim ustavnim odredbama, prvi izbor sudija vrši Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva. Predloženim rešenjem u Aktu o promeni Ustava Republike Srbije ukida se izbor sudija u Narodnoj skupštini i predviđa se izbor sudija isključivo od strane Visokog saveta sudstva. Ovaj organ čini 11 članova od kojih su šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda, koji predstavlja sudsku vlast u celini. Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više ne učestvuju u izboru sudija. Predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje prema važećim ustavnim odredbama, bira Narodna skupština, ubuduće će birati Visoki savet sudstva.

Za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije. Njih bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa.

6) Organizacione promene obezbeđuju samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva

Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Glavni javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci, koji vrše funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima. Predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije. U skladu sa nazivom najvišeg suda u Republici Srbiji promenjen je naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.

7) Glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva

Glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva. Za razliku od važećih ustavnih odredaba, glavne javne tužioce više neće predlagati Vlada, niti birati Narodna skupština. Vrhovnog javnog tužioca u Republici Srbiji i dalje bira Narodna skupština, ali na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaštva je samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca. Ovaj organ čini 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Predviđeno je ograničenje za ministra nadležnog za pravosuđe da ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.

8) Cilj promene Ustava

Donošenje Akta o promeni Ustava ima za cilj obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolju zaštitu prava građana i jačanje vladavine prava.“

REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA