Litijum saga: Od oduševljenja do pobune

Pre 10 godina , tačnije, 2012.godine, u Valjevu je odlično zazvučala vest da rezultati geoloških istraživanja ukazuju na to da i u Valjevsko-mioničkom basenu ima jadarita. Jadarit koji je 2004. godine otkriven na području Loznice najvljivan je kao razvojna šansa. Valjevci su smatrali da je dobro da I Valjevo ima  deo budućnosti kao Loznica. Kako smo preskočili tolike godine u neznanju?

Te 2004. godine sve oči srpske javnosti bile su uprte u oblast Loznice. Tada je tamo otkriven jadarit. Ruda je dobila ime po reci Jadar .  Jadarit je litijum natrijski borosilikat – LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor.

Otkriven je 2004. godine, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006.

„Otkriven je samo u Srbiji i samo u ležištu ‘Jadar’ kod Loznice“, rekao je za BBC profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Simić.

U davanju izjava o “Supermenovom mineralu”, kako je tada nazvan utrkivali su se brojni funkcioneri , političari, ali I profesori fakulteta. Tada je recimo sjajno zazvučala izjava portparola Ministarstva rudarstva i energetike Željka Martinovića, koji je rekao da je  „Rio Sava eksplorejšn“, kćerka firma londonske korporacije „Rio Tinto“ započela poslove u Jadru krajem prethodne godine, na osnovu ugovora koji ovoj firmi daje trogodišnje koncesiono pravo istraživanja. “Već prvi rezultati bili su više nego ohrabrujući, jer su otkrivene visoke koncentracije litijuma u natrijsko-litijsko-boro silikatu sa o-h grupom, što je stručni naziv za jadarit, odnosno striposki kriptonit koji i samog Supermena čini nemoćnim.”

Nacionalni mediji tada su preneli da su u Ministarstvu rudarstva  zadovoljni saradnjom s kolegama iz „Rio Save“ koji pravovremeno obaveštavaju nadležne institucije svojim istraživačkim rezultatima, kao i da u predviđenoj dinamici ulažu planirana sredstva. Ukupna istraživačka investicija tokom tri godine u regionu Jadra iznosiće oko 4,3 miliona evra, a u prvoj fazi „Rio Sava“ je već uložila oko pola miliona evra.

Nije isključeno da je nakon vrlo snažne medijske priče o jadaritu gotovo svaki drugi kraj Srbije bio zavidan na prosperitetu koji očekuje ovaj kraj Srbije.

U Valjevu je krajnje ohrabrujuće tada dočekana informacija :”Svi dosadašnji rezultati geoloških istraživanja ukazuju na to da i u Valjevsko-mioničkom basenu ima jadarita. Stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda najavljuju da uskoro počinju istražna bušenja u Osladiću i Valjevskoj Kamenici, 22 kilometra od Valjeva, neposredno uz trasu buduće pruge za Loznicu.” Na dalje se govorilo : “Jadarski basen koji sadrži oko 220 miliona tona rude jadarita nije jedini u Srbiji gde ima ovog minerala. Naime, kako kaže dr Danica Srećković-Batoćanin sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dosadašnji rezultati ukazuju na to da jadarita ima i u Valjevsko-mioničkom basenu. “Uskoro počinju istražna bušenja u Valjevskoj Kamenici i selu Osladiću,” kaže naučnica rođena u Valjevskoj Kamenici, koautorka knjige “Osnovi geologije.”

Godinama se nije govorilo niti pominjalo bilo šta vezano za Supermena niti litijum I bor. Ipak 2021. Godine nakon objave jedne naše sugradjanke da se nešto kopa u Lukavcu , Divcima , pažnja je skrenuta I Valjevcima.

Uznemirenje javnosti pratila su I dešavanja na sednici Skupštine pa je za govornicom odbornik Dragomir Vitorović rekao da to nije ništa te I da oni ljudi kopaju odavno od pre deset godina možda I da godinama uzorke drže u hali kod nekadašnjeg odbornika Dragana Bogdanovića.

Iako je Vitorović dao svoju klasifikaciju dogadjaja , za govornicom je rečena istina.

printscreen/RTS

Na samom sajtu ove firme moguće je utvditi da su istraživanja zaista počela “davnih dana” odnosno između 2011. i 2019. godine na teritoriji Valjeva I da je za ta istraživanja  imalo dozvolu. Navode da su ona vršena na području površine 274,64 kvadratna kilometra, a rezerve litijuma su pronađene na teritoriji površine četiri kvadratna kilometra “koja je podložna površinskom kopu”, a bi eksploatacija mogla da počne već od 2025. godine.

Istraživanja su počela davno.  Pobuna je došla na kraju.

Čak 2020. godine RTS je objavio vest: „Posle šesnaest godina, „Rio Tinto“ je u petak završio geološka istraživanja rezervi minerala jadarita u okolini Loznice. Svetski gigant potvrdio je RTS-u da nastavlja radove na razvoju novog rudarsko-prerađivačkog kompleksa.“ Reakcije nije bio.

O protestima I štetnosti rudarenja pomenutih ruda ne treba posebno ni govoriti , informacije su već poznate . Ipak ostaje činjenica da je iz nekog razloga prava informacija o tome šta donosi rudarenje ove rude izostala.

Na internetu nije moguće pronaći vesti o tome kakav je uticaj na životnu sredinu?

Niti je tada objavljeno bilo šta vezano za konkretno domen ekologije .

Ekologija je u Srbiji uvek bila sporedna tema, nešto za šta se znalo da će jednom doći , ali se nije moglo pretpostaviti kada. Možda baš kad udjemo u Evropsku uniju, a da pre toga završimo sve poslove koje imamo.

Iako će neko pomisliti da su možda mediji tog vremena krivi što je jadarit u toj meri promovisan, postoji I druga strana medalje. A ona je odgovor na pitanje : Zašto su se sve vesti dobro primile?

Da li je odgovor na to pitanje zapravo finansijski aspekt celog slučaja? Neko je najavio boljitak, finansijsku dobit za jedna kraj Srbije , a I za ostatak zemlje. Novac je stizao, to se čekalo.

Da li je odgovor na ovo pitanje I činjenica da je jadarit retkost, nema ga svuda , ali ga imamo mi . A mi smo uvek posebni I po svemu specijalni. Mi smo drugačiji od drugih, bolji  I to možemo uvek da čujemo.

Da li je onda kombinacija naše posebnosti I novca bila razlog za euforiju?

Sada je situacija drugačija , Srbija je ustala zbog slučaja litijum. Oglasili su se I ekolozi, ali I profesori fakulteta koji su govorili o štetnosti.

Ceo slučaj jadarita biće rešen ovako ili onako , ali ključno pitanje jeste da li smo nešto naučili iz celog slučaja?

Da li smo naučili da sve treba sagledati iz više uglova? Da uvek treba saslušati više mišljenja ? Da treba čuti I ono koje oponira drugima?

Da informacije koje dolaze do nas ne moraju uvek biti tačne te I da mahanje novcem ispred lica nije signal uvek za kupovinu ?

Da li smo sve to naučili?

Ili ćemo kad sve ovo prodje opet po starom? Opet ćemo lečiti posledicu, a ne uzrok?  Opet ćemo sve uzeti zdravo za gotovo?

Ako je tako, onda je istina da sve ima boju politike.  Ako pak bude drugačije onda smo veći nego što pričamo.