Na pitanje Vamedie mladjoj grupi gradjana , šta planiraju za 1.maj, jednoglasno odgovorili-prase. Na objašnjenje da se pitanje odnosi na aktivnosti, jednoglasan odgovor-da ga pojedemo. Ove godine Uskrs i Prvi maj slave se zajedno očito uz prasetinu.
Nekadašnji odlazak na uranak postoji još samo u glavama starijih Valjevaca koji pamte reke ljudi koje su se slivale prema stadionu na Pećini u ranim jutarnjim satima. Poraniti i zauzeti mesto na tribinama stadiona gde već u šest sati počinje kulturnoumetnički program bilo je prva dnevna aktivnost za svaki 1.maj. Ljudi su se susretali i razgovarali, oduševljeno pljeskali recitalu i nastupima valjevskog Abraševića u to vreme. Odmah pored stadiona okretao se vo na ražnju, a gradjeni su mogli da učestvuju i u nekim sportskim aktivnostima ukoliko su to želeli. I u to vreme bivalo je onih koji su nakon uranka u Valjevu ili pak veče pre odlazili na Divčibare gde bi u šetnji i izletu proveli ceo dan. Na Divčibarama već godinama nema posebnih prvomajskih dogadjaja izuzev opet praseta spočetka priče.
Već godinama u Valjevu odlazak na uranak praktikuju samo mladji sugradjani koji najčešće proslavu organizuju u priobalju reka dok je medju njima najomiljenija reka Gradac. Ipak poslednjih godina i popularno kampovanje sve manje ima na značaju. Druženje traje dok traju zalihe ponete hrane.
Valjevske kasapnice bile su juče prepune kupaca , a redovi su u najvećoj meri bili u delu gde se prodaje pečenje. Neki su znajući za veliku gužvu već ranije stavili svoje ime na spisak kako bi osigurai nedeljni ručak. Na pitanje da li je to zbog 1.maja ili Uskrsa odgovor je mahom zbog Uskrsa. Cena za kilogram svinjskog pečenja u valjevskim kasapnicama kretala se oko 1000 dinara dok je za jagnjeće pečenje bilo potrebno izdvojiti oko 1200 dinara. Mnogi su se pak odlučili upravo za ručni rad u smislu pečenja , a cena prasetine žive vage bila je oko 200 dinara.
Hteli da priznamo ili ne, praznici kod nas uglavnom protiču u znaku hrane dok se o značenjima onog što praznujemo malo vodi računa. Manji broj omladine na uranku u prirodi svedoči ne samo o lošijim vremenskim prilikama nego i o promenama navika pa su valjevski kafići bili prepuni prethodne noći , ali i vikendice u okolini Valjeva.
Opšte stanje apatije medju gradjanima sigurno je uzelo svoj danak kad su praznici u pitanju, ali i susretanja sa drugim ljudima, druženju i prijateljskom razgovoru.
Kako mnogi smatraju da je recimo 1.maj komunistički praznik, s obzirom na stanje stvari možda nije loše da izmislimo neki drugi, ako već ovaj ne odgovara, ako ćemo tako podići raspoloženje u narodu. Ali postoji realna bojazan da praznici, državni, treba da se svetkuju kad ima šta da se slavi. Izuzetak je poklapanje ove godine Uskrsa i 1.maja, ali šta ćemo naredne godine kad se praznici ne poklope?
Skloni smo da svemu damo drugačiji smisao, pa se tako mogu objasniti ovi praznici praseta i jagnjeta, ali kako njihova cena iz godine u godinu raste , a plate padaju možda je za očekivati da narednih godina i ovu naviku izobičajimo.
A piletina?
S.V.