Koreni 1-Gola Glava: Selo u kom mladi ostaju

Na samo  20-tak km od Valjeva zeleni proplanci, šume, brojni izvori i dobri domaćini  obeležje su sela Gola Glava. Poslednji popis pokazao je da u selu ima oko 600 stanovnika , a Gola Glava jedno je od retkih sela gde se mladi uglavnom odlučuju da ostanu. Selo ima svoje Ilindanske dane,  a o životu na selu razgovarali smo sa Pajićima i Mitrovićima .

Pajići

U samom selu meštani se uglavnom bave poljoprivredom i kažu da se od poljoprivrede može živeti , ali uz težak i naporan rad. Domaćinstvo Ranisava i Sretena Pajića nalazi se uz sam asfaltni put u zaseoku Jautina . Vedri domaćini dočekuju svakog gosta sa omehom i ljubaznošću. Kažu , takvi su Gologlavci, dobri i gostoljubivi ljudi.

U samom domaćinstvu su već tri generacije . Sreten Pajić odlučio je da ostane na selu i tu je i zasnovao porodicu u kojoj je pored njega i supruge troje dece. „Bio sam na radu i u Italiji , imam ja sve papire i radnu vizu čak, ali  sam se vratio. Nije lako, ali ovde smo ipak svoji na svome“, počinje priču Sreten dok otac Ranisav potvrdjuje da ga nije nagovarao već se jednostavno tako dogodilo: „Šta da ga nagovaram, on je odrastao u selu zna on kako je ovde živeti . Ćerke su mi se poudale i otišle odavde , ali evo hvala Bogu nas je puna kuća, sin snaja ,troje unučadi , ja i žena . Radimo zajedno. Dogovaramo se i svi sve radimo. Nema na selu da se bira posao.“

U ovom domaćinstvu pretežno se bave voćarstvom . Gaji se šljiva, malina , ali od prošle godine i vinova loza . Pajići kažu da se ispitivanjem došlo do toga da je kraj pogodan za vinogradarstvo.„Zasadili smo 2,5 hektara vinove loze. Namera nam je da se ozbiljno bavimo ovim poslom i otvorimo vinariju. Imamo i crno i belo groždje, biće i ove godine roda ,ali tek sledeće očekujemo da bude baš u rodu. Mi smo imali 11 krava i mislili smo da nam to uglavnom bude primarno, ali ne isplati se to , bili smo neprestano u  minusu ,prodali smo krave i uložili u lozu“, priča Sreten dok pokazuje novi vinograd.

Domaćinstvo Pajića na Danima maline u Brankovni osvojilo je treću nagradu za kvalitet ovogodišnjeg roda. Posla u malinjaku ima kažu tokom cele godine, ako se želi da se malinom bavi ozbiljno. Svoj malinjak navodnjavaju sistemom kap po kap, a vodu pumpama vuku sa manjeg izvora u blizini.  Sad u sezoni maline svi su angaživani na branju , a u ispomoć dolazi i bliža rodbina pa nema potrebe za angažovanjem berača sa strane.

„Ne može sa platom od 50 000 dinara da se sa troje dece živi u gradu, teško je to , a ovde mi sve svoje imamo , proizvodimo sve . Imamo baštu, voće, povrće, mi pečemo hleb u furuni,  imamo 40 sjeničkih ovaca i 12 krmača rase Moravka“, priča Sreten navodeći da su treće domaćinstvo u Srbiji koje gaji pomenutu rasu svinja.

Moravka ili moravska svinja je autohtona rasa I nastala je u slivu reke Morave, ukrštanjem lokalne rase svinja – šumadinke, sa berkširom. U formiranju rase učestvovale su i rase mangulica i jorkšir. Rasa se razvila usled težnje da se dobije ranostasnija i mesnatija svinja za razliku od šumadinke koja je u tom kraju ranije bila najviše uzgajana.

“I ne hranimo svinje koncentrovanom hranom nego domaća hrana kukuruz, šta ima jabuke , šljive, pasu , sve što nadju one jedu I one su uglavnom napolju tu idu I do šume . Sad ima plasmana za meso. Ono što nemožemo da prodamo kao meso mi pečemo I prodajemo. Najviše kupuju gastarbajteri sad. Te svinje smo imali odavnina I kad je krenulo matičenje nastavili smo, imali smo I do sto svinja pa rasprodamo . Imamo 27 000 subvenciju po krmači. Tu subvenciju daje država , a sad smo kod grada , Agrorazvoja konkurisali za atomizer”, objašnjava Sreten I dodaje da se u njihovom domaćinstvu za Božić ispeče I više od 40 svinja.

U zaseoku Jautina trenutno ima više od 20-oro dece , a kako se može čuti svi mladi od devedesetog godišta I naviše odlučili su da ostanu u selu. Deca idu u školu “Prota Mateja Nenadović”. Jautina,Palanka, Brdjani, Posredak, Balačka zaseoci su na koje je izdeljeno selo.

Selo ima asfaltni put u najvećoj meri , a za ambulantu Pajići kažu da je prebačena u Brankovinu mada kako objašnjavaju  zbog blizine Valjeva nije ni potrebna. Nekada je selo drugačije živelo tvrdi Ranisav koji pamti I jedno drugo vreme.

“Bilo je to drugačije, ručno se želo, radilo sa vršalicom, ustajalo se mnogo ranije I radilo više. Mnogo se teže živelo.Jedino što je bilo nekad je Zadruga . Imamo sve zgrade , ali je ugašena. To bi nam pomoglo , ali nema ko to da opet organizuje. Više su se ljudi družili , saradjivali. Sad omladina , dal su pametniji što su školovaniji ili je obrnuto , ne znam. Kod mene je nekad ovde pred sušarom bilo u ovo doba po deset ljudi da sedi. Sad nemaju vremena. Sad imamo mašine, a opet nema vremena. Juri se da se zaradi. Kad zatreba pomoć svi dodju to je dobro , složni su ljudi”, priča Ranisav.

Selo očekuju Ilindanski dani na Točku. Točak je inače izvor koji su meštani I lovci uredili , sakriven u šumi na kom je voda ledena . Na izvoru zatičemo I meštanke kako u plastične flaše I kante toče vodu. “Da probate, ledena je , to ne može da se tako ohladi u frižideru. Točimo i nosimo kući, najbolja voda u ovom kraju”, objašnjava jedna od njih.

Za svoju manifestaciju Gologlavci tvrde da je bolje organizovana od Dana maline u Brankovini. “Prave se gulaši, odmara I uživa . Prvo smo mi to organizovali da se malo okupimo predahnemo od posla , a onda je poraslo interesovanje . Kod nas je hrana besplatna za svakog ko dodje jedino piće simbolično naplaćujemo. Sad nam dolaze sa svih strana. Hladovina je tu, voda je hladna , potok je tu da se hladi piće. Dolaze sve više čak I Šapčani, Vladimirci , Koceljeva. Mi parohijski čak pripadamo Ogladjenovcu”, priča Sreten koji poziva sve zainteresovane da posete njihovo selo za Ilindanske dane.

Nastaviće se ….

*Vamedia je tekst realizovala u saradnji sa Gradom Valjevom u okviru projekta pod nazivom Koreni