Jedna od osnovnih aktivnosti udruženja potrošača je da posreduje u potrošačkom sporu između prodavca i potrošača. Pri tome ono ima troškove za koje najčešće nema novca, pa je pred dilemom da li da se uopšte bavi tim poslom ili da njegovi članovi ulože svoja sredstva.
U prvom slučaju, udruženje koje ne zastupa interese potrošača za njih nije značajno i brzo se gasi, odnosno prestaje da postoji. Samofinansiranje svojih, inače dobrovoljnnih, aktivnosti ne može da traje dugo, pa su i takva udruženja potrošača kratkog veka – postoje samo „na papiru“.
Da bi opstalo i razvijalo se, odnosno da bi zaista bilo na usluzi građanima Valjeva i njegovih sela, Udrženje valjevskih potrošača se opredelilo da troškove svoga učešća u potrošačkim sporovima naknađuje donacijama samih potrošača i to najviše 10 posto od vrednosti predmeta spora. Tako, na primer, ako je vrednost predmeta spora 10.000 din. (patike, bolji usisivač i dr.), od potrošača se očekuje donacija u iznosu od najviše 1.000 din. Sa porastom vrednosti predmeta spora iznad 50.000 din. procenat donatorskog uloga se smanjuje, što je detaljno uređeno internim normativnim aktom ovog udruženja.
Praksa učestvovanja potrošača u pokriću realnih troškova udruženja koje je angažovao za rešavanje svog potrošačkog spora, rasprostranjena je u državama EU. U Austriji, kad se potrošač telefonskim pozivom obrati nekom udruženju za savet, trošak koji pri tome ima udruženje potrošač naknađuje kroz cenu impulsa. I tako redom.
Početna iskustva Udruženja VAPOT u tom pogledu pozitivna su. Tokom ove godine udruženje su za učešće u dva spora potrošači donirali sa oko 2.000 dinara što predstavlja znatan prihod u odnosu na ništa. Osim toga, povećano je i samopouzdanje članova jer imaju osećaj da su donaciju potrošača opravdali. Zadovoljni su i potrošači jer su svi sporovi rešeni u njihovu korist sa troškom koji je znatno manji nego da su ih rešavali na bilo koji drugi način.
Dragan D. Popović
Udruženje VAPOT