Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Ivanjdan, rođenje svetog Jovana, ili Preteče, čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu. U narodu posttoji verovanje da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce, od straha, tri puta „zaustavi“ tog dana.
Sveti Jovan Krstitelj, rođen je šest meseci pre začeća Sina Božijeg, Isusa Hrista. Roditelji njegovi, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, bili su pobožni i blagočestivi ljudi. Ostarivši, dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi, uporni u svojoj molitvi, izmoliše od Boga željeno dete. Tu radosnu vest objavi svešteniku Zahariji arhangel Božiji Gavril. I rodi starica Jelisaveta sina – proroka, svetog Jovana, Preteču Gospodnjeg. Čudan je Jovan bio još od svog rođenja. Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu ime nadenu. A otac njegov, Zaharija, koji posta nem kada saznade da će žena njegova roditi sina, napisa na jednoj dasci ime njegovo – Jovan i tog trenutka progovori. Hristoborni car Irod, koji vladaše u to vreme, kada saznade da se rodio prorok Sveti Jovan, naredi da se pobiju sva novorođena deca u Vitlejemu i sam Jovan, ali majka Jelisaveta uspe sa svojim čedom da pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena i umre, a mali Jovan ostade sam na staranje Bogu i anđelima Božijim. U pustinji je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka. Tim vencima se kite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Oni simbolišu lepotu prirode, koju je Bog stvorio i darovao čoveku na uživanje, a istovremeno nas podsećaju da naši životi trebaju da obiluju vrlinama i dobrim delima.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Srbi kad su podigli ustanak protiv Srba
На Скупштини Либеракне странке у Ваљеву одржаној у хотелу Јабланица на мој предлог на Ивањдан 1990 године , на дан када су на Ивањданском вашару у Белој цркви код Крупња Жикица Јовановић – Шпанац из Ваљева и Цвијетин Солдатовић из Бастава код Ваљева извршили злочин над жандармима као припадници новоформиране Рађевачке партизанске чете под командом доктора Милоша Пантића, политичког комесара Живорада Жикице Јовановића Шпанца и партијског секретара Чедомира Чеде Милосављевића.Наиме,Жикица Јовановић-Шпанац нанишанио из пиштоља и запуцао у правцу жандарма Лончара. Погодио га је у фишеклије на опасачу. Муниција у њима је експлодирала и тешко ранила Лончара у стомак. Били су то припадници а Солдатовић је истовремено из пушке, из непосредне близине пуцао у Браковића и на месту га убио а зај злочин српски комунисти прогласили Даном устанка у Србији.
Danas je EXIT u Jovanji , kakve istorijske cinjenice pominjete , pola omladine svaljane u Valjevo ne zna ni ko im je DJED …