Bosna, Drina pa ruina

Na uglu Ulica Vladike Nikolaja i Vojvode Mišića gotovo da nije moguće ne zapaziti objekat nekadašnje kafane Drina. Oronuo i zapušten objekat je gotovo u ruševnom stanju. Različite informacije o ovom objektu svedoče i da je prizemlje objekta vlasništvo grada dok sprat deli više vlasnika. Ova činjenica dodatno pogoršava situaciju po pitanju dalje sudbine zgrade.

Sadašnjoj javnosti dobro je poznat objekat kafane Drina i još ima Valjevaca koji mogu posvedočiti o vremenu kad je kafana radila. Ipak ova kafana , kako naazimo u knjizi “Valjevske kafane” Dragutina Bajića nekada je nosila naziv Bosna. Bajić o kafani Bosna piše sledeće:

“Kafana „Bosna“, u Aleksandrovoj, kasnije Ulici 15. septembra, vlasništvo je porodice Ćirović, tačnije – Obrada Ćirovića. Obrad je rodom iz sela Štrpca kod Višegrada iz Bosne.

U Valjevo je došao u prvoj deceniji XX veka. Radio je kao kelner u kafani „Jadar“ i kod Riste Topalovića, zvanog Konzul, koji je držao kafanu „Zlatibor“ Kad je prikupio nešto sredstava, Obrad je 1910. godine kupio veći nekorišćeni plac na kraju varoši, u Brankovačkoj ulici. Godine 1911/12, na tom placu, prema ulici izgradio je manju kafanu-hotel, s prostranom kafanskom salom u prizemlju i sobama na spratu. Kafani je nešto kasnije dao ime “ Bosna“, koja nije nikada mogla da radi punim kapacitetom.

U Prvom svetskom ratu tu je smeštena vojna bolnica, za austrougarske vojnike. Posle rata, sin Obradov, Svetozar – Cveja Ćirović, opravlja oštećenu kafanu, koju izvesno vreme izdaje pod zakup i drži je Živko Petrović, od koga je kasnije preuzima i sam radi. Početkom radova na gradni pruge Valjevo – Loznica, od Ćirovića imanja je uzet jedan deo placa sa nekim pomoćnim zgradama. U kafani su se hranili radnici na izgradnji pruge“.

Za vreme Drugog svetskog rata „Bosna“ je zauzeta od Nemaca za smeštaj Fell-žandarmerije. Posle rata kafani je najpre zabranjeno točenje pića, a onda dozvoljeno i kafanu drži vlasnik, da bi je kasnije izdavao pod zakup. Od 1959. godine je nacionalizovana, i u sastavu URO „Sloga“, a stambeni deo je vlasnik. Kafana je 1988. zatvorena zbog nerentabilnosti  i „Sloga je izdala prostorije za magacin italijanskog trgovca Djovanija, koji je tada zakupio i hotel „Central“ i kafanu „Kolubara u Dragojla Dudić ulici.”

Pomenuta kafana nalazi se i na spiskovima ugostiteljskih objekata iz 1936 i 1938. godine. U potrazi za više informacija o pomenutoj kafani Vamedia saznaje da je sprat kafane od pedesetih praktično bio svratište za noćenje ljudi koji bi dolazili u Valjevo sa sela.” Oni bi vezali svoje zaprege kod tadašnjeg SUP-a i tu su noćevali. Bilo je tu i samačkih stanova i žena koje su povremeno stanovale u tim sobama jer nisu imale smeštaj. Prizemlje je bilo opštinsko”, navodi sagovornik Vamedie koji još pamti nekadašnju kafanu.

Objekat nema ugostiteljsku fukciju već godinama , a svojevremeno su u njemu bile smeštene prostorije Nove Srbije . “Grad je taj prostor dao Novoj Srbiji jer je tada bila u Skupštini grada pa je po zakonu trebalo da dobije prostor na korišćenje. Koliko je poznato adaptacija nije bila moguća jer ima više vlasnika na spratu. Nova Srbija je htela to da sredi jer je bila i u vlasti, pa su pribavljeni papiri koji pokazuju da je prizemlje gradsko i da je grad čak isplatio vlasnike. Medjutim poslednja informacija je da su dolazili iz Beograda da procene stanje po zahtevu za restituciju. Ko je tražio objekat , kako , nije mi poznato”, navodi sagovornik Vamedie.

Do detaljnije dokumentacije vezane za ovaj objekat nije moguće doći i sve dosttupne informacije sada su u najvećoj meri zasnovana na svedočenjima onih koji su na neki način bili povezani sa objektom.

Čiji god objekat bio sada je moguće i pretnja za prolaznike i automobile jer su obe ulice na čijem se uglu objekat nalazi visoko frekventnog saobraćaja.